Дело

384 Д Е Л 0 наше историје. Нека у томе успем и моја је књпжица постигла цпљ коју сам јој наменпо.“ Дакле Јасно се вндп да нисам у онолпкој мерп прпдавао научну вредност свом спису, у колпко то крнтичар наглашава. Али да оно има п ту вредност, коју му критичар са свим оспорава, увидеће свакп непристрастан крптпчар. Алп пптање је где то ја позпвам млађе људе од пера да иођу мојим трагом у ироучавању народне ирошлости? Ако ко жели да покрене кога на рад у нстом предмету, ако је правп пријатељ напретка, пстпне п књпге, свагда жели, да онај, кога покреће, буде бољп и да даље оде у свом раду. Тако мора желети сваки неамбицпозан човек. Никад ми нн на ум није пало да своје радове сматрам као неко савршенство п да нх стављам другпма за пример. Прпзнао сам непотпупост свог рада п желео сам да они, којп после мене буду радилп на нстом предмету, ураде и впше и потпунпје, но што сам сам учинио. То се најпосле дало впдети п пз самога наслова, где сам свој рад назвао белешкама и историјскпм расматрањима, а не паучном студпјом. То је могло битп појмљнво за сваког, а зашто није појмпо критичар, вндеће се нпже. И тако, кад је г. критпчар пронашао да прпдајем на прво место са свпм научну вредност свом спису, а на друго да желим да довнкнем целом млађем псторнјско-сппсатељском нараштају: хајте мојим „трагом!* почео је оцењпвати цео мој рад. Сам је нешто зампслио да има у мом спису, и онда се борпо протпв своје сопствене зампслн. Овде бпх се могао зауставитп, па ни речн внше да не ппшем у одбрану свог сппса. Алп хоћу да изнесем и са какве је впсине г. критичар ценно мој рад. У својој оцени велп, да сам пмао нрокрчен пут исторпјскпм расправама г. Мијатовића п г. Руварца. То је пстина. Алн радови и једнога и другога неприступачпп су шпрој публпци српској, а ја сам желео да пз опога, што су њих двојпца изнелп, с допунама других пнсаца п хроничара, саставим и дадем у руке широј публнци дело, које ће им дати прпблпжну слпку нашег народног живота за првпх сто годпна робовања. Сад, шта је у том мом раду^за осуду? Само је мислим требало г. критнчар да оценн јесам ли у томе успео плп не, а ја мпслпм да сам усиео више но другп. Г. критнчар сумња у критичност туђпх дела, којпма сам се служио, јер напомиње „да је сазнавање о животу пашпх предака у XV, ХМ и „XVII веку према извештајима туђинским, често врло некритпчно, а у „нас се н пначе мало зна о списима прошлих векова о Турцпма п о њима „потчпњеним хришћаннма. Ове списе треба употребљаватп с резервом. „Они су ппсанп с јасном тенденцнјом протнву Турака... За то пх треба „подвргаватп оштрој оцени, не прпматп „за готово“ њнхове речп, онако „псто као нп речи Атанасија ђакона, којега нисац наводи за потврду, „ири свем том што је и сам знао да српскп сељак никад не беше толико