Дело

Г> Е Л. Е Ш К Е 395 и двадесет новчића. — Нсти ппсац штампао је раније ове књиге: 1891. Негојз1;уо з. Бијта н 1894. 1броуцезН 8. АигеЦја Аи^изНиа (превод.). Ре(1а#о§;гЈ8ка епс1к1о1)е(Нја. — Тако се зове дедо, што га је почео пздавати хрватски педагошко-књижевни збор. До сада су изишле две свеске прке књиге. У првом реду намењена је учитељима, Д1 му укратко да све што треба да има у велико цела педагошка литература, те да у њој може наћи поуке и побуде. У првим двема свескама су чланци слова А, В и С до почетка „СН сегопц. Хеси рхоуаН иШ ргок1ј1па11. — Нод тим именом штампао је у дионичкој штампарији Анте Јагар духовник књижицу, чија је тенденција: да поучи народ како су гадне псовке и клетве и како само онога руже, коме су сваки час у устима. Стаје 20 новчића. О незн дечјој. — Познати хигијенски писац д-р А. Лобмајер штампао је недавно у Загребу књигу под именом ,Кје&а 1 0(1&ој Јјесе ргтЉ &о41па 21Уо1а", у којој нам разлаже како ваља децу хранити, дојити, одбијати, па онда о купању, оделу и чистом ваздуху, о стану, о играчкама и т. д. — о свему дакле на што би требало да матере пазе. Књига стаје 60 новчића. Нзншлаје о трошку књижарнице Л. Хартмана. Дубровник и околина. — Нозната прашка књижарница Ф Темпски издала је на немачком књигу о Дубровнику и околики му,- написао је Л. X. Фишер слнкар, који је прошле године неколико месеца провео у Дубровнику. Књига стаје 2 Форинта, а има 15 ) страница, 66 оригиналних илустрација и 1 карту. Иза краткога прпступа говори у неколико страннца о историји Дубровника, о клнми, о Флори, о Фауни и о ношњи тамошњих сељака, за коју вели да је лепа да је мало где видео сличне, па нрелази на опис путовања из Сплета н величанственп улаз у гругаку луку, па пут из Гружа до града. Говори о Жупи, даље описује Цавтат, пут на Царину и Требиње, оток Млет са дивним Рог1о Ра1агго, а на крају даје практична упуства онима који онамо долазе. О владидп Петру I Детровпку. — У јануарској свесци „Труди шевскои дух. Академш“ штампао је Лазар Поповић своју расправу „Црногорскш владцка Петрв. I—и.“ О Црној Горп. — Један од млађих талијанских ботаничара, проФ. А. Балдаћи штампао је, приликом веридбе п свадбе талијанскога наследннка престола, у талијанским листовима „Кез^о Је1 СагИо“ и „СоНомњ^оге** једанаест чланака, којп су недавно и у књигу оштампанц под именом Сгпа^ога, тетопо (И ип ћо1аи1со Во1о&па. БШа №ко1а 2ап1сће11е 1897. На 8-ни, 104 стр., стаје 75 новчића. Чланци су ово: Црна Гора; Црногорци-, Ловћен; С Ловћена на Ком; Кучи; Ком, Из цлемена Васојевића у Колашин-, Дробњаци и Дурмитор; Према Херцеговини , Грахову, Никшићима и Кчеву,- Црногорско Море; Приморје. У њнма се дотакао млади писац историје, геограФије, етнограФије , унутрашње уредбе и спољашње политике Црне Горе. О Босни п Херцеговинн. — Мирослав Ј. Спалајковић иоднео је правном Факултету парискога университета штампану тезу за докторат о међународно-иравном и државо-правном положају Босне и Херц* говине под натписом Ба Возше е! ]’Негге§олтпе. Е1ш1е (1’Н1б1;о1ге Б1р1отаНцие е! <1е БгоН 1п1егпаНопа1. Рапз (АгШиг Коиззеаи). На 8-ни, 320 страна. О Досптпју Обрадовпћу. — Кијевска ,,Университетск1л Извћст1л‘‘ за јануар и Фебруар штампала су између осталих и рад К. Ф Радченка ,,Сербск1и списателвДоситеи Обрадовичв и его литературнал дћателвност!,". Рад овај свакако заслужује пажњу наших литерарних историка. У другој глави, у којој говори о делима Доситијевим, указује нотанко и на изворе, које је употребљавао Доситије у раду своме. Преводна црквена бнблпотека. — У Бугарској друштво „Јевтимије Патријархтрновски“ издаје у месечиим свескама од 4 до б табака књижице, под именом „Религиозни разсказии, у којима штампа пре свега житија светаца бугарских и других, грађу за историју манастира њихових; чудеса услед вере у Бога ; разне случаје, примере и питања практпке у црквеној служби, а штампаће у њима у целини и дела св. Јована Златоустога. Бугарски Синод помаже ово, свакако корисно, издање. Стаје годишње шест динара, који се у три рока дају. У последњим свескама од прошле године штампаноје жптије св. Катарине и ТеоФпла Мироточивога, као н чланчић „О религиозном васпитању бугарске деие у мисионарским заводима у Бугарскојц. Критв П критскпн ВЂПрОСЂ. — Под овим натписом издао је наш пријатељ и знанац нашим читаоцима, Ст. С. Бопчев, пловдивски адвокат и издавач Бугарске Збирке једну историјско-политичку студију (Пловдивђ 1897.) која заслужује да се на њу скрене пажња и српскпх политичара. У расправи су ови одељци.- Земљописне белешке, Стара историја Крита, Крит под турском владавином, Савремени устанци и административнополитичке реФорме, Данашњи положај Крита и Последња Фаза критскога питања. — Расправа се одликује особитом објективношћу и љубављу к цредмету.