Дело

ПИСМА ИЗ НИША о од Јелене Јов. ДимитријевиЋа (Свршетак) ПИСМО XVI Саба -Ћеифи (јутарња воља, добро расположење) Мила и драга моја //., Још мало, па ће заћи сунце; још само мало, па ће се чути са минарета езан. У ђул.бакчи сам, ево; до уха, до душе ми допире шум брзе Нишаве. И ако је у ово доба године доста опала, ииак се њена хука горе код моста не утишава ни за цигли часак један. Али не мисли, роде, да ме она узнемирује овом хуком својом кад склопим око и замислим се о њој и о граду овом, што се од толико векова на овамо огледа у њој и дању и ноћу. Не, она ме не узнемирује, но ме гони да дуже и дубње мислим о прошлости њеној, овога града, па и врта, који мало час, без устезања, назвах ђул-бакчом... Но ја га, вала, не бих назвала овако, и ако је у њему доста ђулова, пембе и крмзи боје. Не бих се сетила овога имена, да ми јутрос једна млада кона, миришући пембе-гонџе, не прозбори;