Дело

ПИСМА ПЗ НПША 403 — У башчи1) твојој, џанум, има: и каренФила, и шебоја и менекше (љубичице)... Оф затри све ! валла’ све баш затри до задњега корена брзо, не би ли ова мила, малена башча, по којој се некада шеташе, а, вај бана, дилбер СаФет-ханума, Муста-беговица, добила лепо и слатко име — „ђул.бакче.® Не послушах је, јер не могох почупати ни каранФила, ни менекше — али од оне дакике називам врт овај «ђул-бакче*... Где ли си ти сада, мила, кад на тебе мислим и теби пишем. Где си, кажи, у најпријатније доба дана ? Оф, Каале-мејдан!... На Калемегдану си сада, погађам ; погађам, роде, а не завидим ти, што пред собом гледаш Саву и Дунав. Забавњај се у мислима на Калемегдану прошлошћу дивнога Београда, као што сам се ја забављала прошлошћу Истамбола у Тепе-баши бакчеси, гледајући из ње Златни Рог. Из Таксим-бакчеси види се чаробни БосФор. Чаробан!... Сто иута је чаробнији изглед камо ти одлази поглед ока са места где мислим да си сада, са Калемегдана; јер никад ме не обузе онакав осећај гледајући пз Таксим-бакчеси БосФор, какав ме обузима кад бацим иоглед са Е\алемегдана на хладне две воде ове, на српски Дунав. Не бојећи се да претерујем велим ти: Тај изглед је, можда, јединче природе; њему не може бити равна лако. . Занесох се Нишем и Нишавом, занесох се Савом и Дупавом, па ти заборавпх рећи, шта ме нагони да узмем перо у ово доба дана; шта ме нобудн да ти опет пншем о женама овдашњих Османлија. Али да се изразим како би се у овакој прилици буле изразиле: Ко би се сетио месеца, кад сунце гледа! И опет, као што рекох, писаћу ти о овдашњим булама, јок о солунским и цариградским, и ако сам ти ово обећала одавно, још кад ти описивах свадбу дилбер-Хајрије. Ах!... Нећу ти писати о њима ништа, и ако сам их видела. Реч сам дала једноме старцу, да нећу прозборити о Цариграђанкама ни беле, док не буде онако како ме он светова; реч сам дала староме Џевдет-паши, оцу турске списатељке, Алие-хануме. А зашто ? Гладећи дугу браду збораше ми: Некп овд- муелои. кажу бакче, ц багиче, некп бааче. Пише се багче.