Дело

ППСМА НЗ НПША 405 насред ћилима стоји зелени мангал, а у њему је, место жара, ватра: разбуктало се сухо иверје, те пламен лизаше високо. На мангалу зелено ибриче; крај мангала жута џезвица, машице, Филџани... не, нису били турски Филџани, но моје шол>е, познала сам их. Јест, вала, прво ми паде у очи ово што изређах, па после — читаво тесте кадуна. Ту беше Халил-беговица са својим кћерима и Ш. ханума са својима, удовицом и девојком, и с унуком, и с још једном, пријатељицом своје млађе кћери, Е. ханумом. (Писмо је, писмо : лако се затури, изгуби, те им морам крити имена. Овде их је сада врло мало, сетиле би се, а људи би се љутили: одавно су ми поручили, да није допуштено да им се хареми — нарочито младеж — ач’к помињу.) Па овде беше и једна моја млада кона — она што ми рече да почупам шебој и каренФил — и једна постарија. Дакле ево равно тесте... Е, видиш, онда је више него тесте! Међу овим ханумама, које поменух, видех и једну непознату. Млада је, а Туркиње рекоше: и лепа је ; ја, опет, не знам шта да кажем... Дуга је носа, дуге. троћошкасте главе (браде је ушиљене, а чела и сувише ишрока). А што јест, јест: очи су јој врло лепе, дивне. Обукле се; младе се жене набелиле, навукле обрве, метнуле на очи црно сурме и накитиле се; и девојке се накитиле, много накитиле, те им главе нису личиле на главе но на вртове .. јок, не — врт је много : личиле су на судове пуне цвећа, што украшавају столове. На челу, готово свакој, беше кара-ладен (црни ладен), а ђерданда сија-бен (на подвољку црни младеж). А која се с овим младежом, овде на подвољку, родила — врло је задовољна; како и не би, кад зна. да ће много чапкун-срце за њим уздахнути. (Оне живе у поезији, али, да видиш, воле и прозу. Кад им се укаже ћерчици или сестрици на длану младеж, радују се, Аллах! Зашто ? Свако јело које зготови биће слатко као шећер! Без сваке сумње, биће слатке чак и татлије.) Намирисале беху рубу миском,1) косу амбером. (Да ли су се све баш очешљале, мухабетлн-достум, не знам.) :1) Мпвс, мошуе.