Дело

406 Д Е Л. 0 Поседале на ћилим око мангала, па једна удара у дахирет остале пљескају и певају : „Есер бади, себа’*јели: „Салан’р зулФм’н телп“/) (Дува бадн, јутарњн ветар: Ннха влас зулуФе моје). А кад опазише мене, прекидоше песму, младе жене и девојке устадоше и узвикнуше у један глас : — Ашк-олсун!... Себа’ олду, ђунешдогду — ујанмаз (јутро би, сунце се роди — не буди се) !. . Ама јок ! ево пробудила се, долази; камо Фенер ? Рано је, не види. — Шта је то, хануме ?! питах зачуђено. — Питај каренфил... Јок каренФил — ђул у одговори ми Халил-беговица. Синоћ смо биле, овако цумле, на јалнјп (обали): крај Нишаве смо градиле акшам-ћеиФи... а, Нишава ! Шта је Сељаник, шта ли Дер-се’адет* 2) са својим сланим водама? ! Шта су оба ова града, кад немају овако слатке воде ? !... а, Ни* шава !.... Враћајући се са јалије минусмо мимо бакче твоје; из њега нам збораше ђул мирисом: „Извол’те, хануме, сутра сабаиле на саба’-ћеиФи ! Ја ћу мирисати слађе но сад . јер ћу се накитити најскупоценијим елмасом, росом јутарњом. ИзволЧе!” Па кака би могле не доћи на позив најлепшега цвећа, кал;и, џанум госпоја ? — Аман !... а, ђул ! Безбели ниси била скоро у бакчи те хануме што о ђулу збори, рече стара Ш.-ханума. Иди. У ње има ђулова турли турли. И ак-ђул, и крмзи-ђул, и сари-ђул, и сак:з-ђули, и каук-ђули и иејгамбер-ђули; од ових иоследњих пма два бокора: један се зове садберк-ђули3), други зиба-ђули4). Од њихна мириса ништа пријатнијега ! Тек шго си им иошла већ осетиш мирис, одмах се сетиш и неба и Алаха. Ама како не би мирисали, кад њиховим лишћем збриса зној с чела наш пејгамбер, Мухамед-МустаФа. (При помену Мухамедова имена све иређоше рукама преко лица — онако као кад се умивамо ’) Тел, метална жица, варак; фиг., длака, влае, 2) Врата блаженства (Цариград). 3) Столнста ружа. 4) Лена, украшена ружа.