Дело

ППСМА П.З НИША 407 и промрмљаше молитву.) Иди, џанум госпоја, види, упамти: Садберк-ђули мирише слађе и јачено зибћ-ђули, јер њим је пејгамбер скинуо први зној с чела својега. Кад заћута Ш. ханума, поче њена кћи, удовица : — А, 1)ул ! да није њега, зар би нам омилео овај месец оволико ? Зар би... Слушај, слушај — булбул !... Ама где пева? У бакчи није... Крај Нишаве је, на Кривој Врби... Аман , слушајте ! ЋеиФ му је да нам узме и срце и памет — а, чаик’н!... Селе су; и ја сам се спустила на ћилим, а оне нису опазиле; занеле се!... Наредих те се донесе слатко и вода, па и кава и шбћер. — Ја ћу бити кахвеџи, рече Ш. ханумина кћи, девојка. — А домаћица ? питах је смејући се. — Нека ужив-ет (тј. нека ужпва), одговори ми млада кона, К’д би сам’ пекла кахве, он не би бија ђупукли (с пеном, «кајмакли”). — Девојка је кувала за сваку по на особ. Нека попи без шећера, нека метну по три парчета у шољу. Ја сам се смејала. — Заш’ се смејеш ? рече моја кона. Ја аџи, ја татли, орта не ваља (или горка, или слатка, средња не ваља). А саде кахве (сама кава, тј. без шећера) много је добро за миде (стомак). — Аџи, татли, орта, миде ! ха, ха, ха! Више турски но српски ! Аман, ако волите Алаха , немојте говорити српски ! мољаше каде она мени непозната. (Нико ми је не представи; у друштвеним обичајима овдашњих ханума тога нема.) Послушаше је. — Завали, тешко јој је, не разуме , рече Халил-беговица. Синоћ нам је чимендиФер донесе из Дер-алије1). Нишлика је, а ни у наше време не знађаше српски ни речи. — Ама, хануме, ви ми не казасте шта би ово данас ? Како не казасмо ? пита Халнл-беговица. Не рекох ли ти позвао нас је ђул мирисом. А и ти, зар си нам једном рекла: Дођите ми у ђул-вак’ти на саба’-ћеиФи. — Јесам; али са мангалом и дахиретом, па још овако рано... 1) Висока Порта (Цариград).