Дело

У сваком иоле већем раду, кад нагомиланост и разноврсност матернјала доспе до извесне мере, застаје се, осврне се на све што је дотле урађено и покушава, да се све то среди по каквом рационалном прннципу, којн би учинио могућним и лаким оријентисање у таквој једној маси ствари. Такве тежње нису ни мало нове нн оригнналне; оне су се од вајкада јављале, чим су се у појединим гранама наших знања осетиле последнце нагомиланости и несрефености факата. Алн ваља додати, да су оне увек нмале објективни, философски карактер и биле управљене једпно на то да се међу собом разликују диспаратнн факти а да се групишу у веће или мање целине они Факти, који имају по природи својој чега заједничког. Све данашње науке, према томе принцнпу раздељене су на такве групе, карактерисане нзвесним општим особинама, које их разликују од осталих група, и које им, ако су довољно одлучне, дају право на самосталну екзистенцију и развијање. Данас је та систематска страна доста урефена, премда је н сад, а и увек ће бити, далеко од тога да буде потпуно довршена; о њој тешко да би се имало рећи чега новога, бар дотле док се нашпм знањнма не отворн какво ново, до сад неслућено поље. Али оно што је одиста ново, што ће по свој прилици остати као једна од карактернстпка последњих деценија нашега века и што ће задати посла можда неколикнм генерацијама стручњака свију грана наших знања, то је једна оригннална ндеја, која већ увелико осваја научннке свију народности, за чије се остварење у последње време већ спрема