Дело

ДВЕ СТАЗЕ Две су стазе испред менеШто у незнан воде крај: Једну љуби сунчев сјај И дивота васељене, А друга се тајно крије Преко стења провалије!.... На стазнцн што се сјаји Чека коњиц хитар, лак, Седни само, он је готов Да полети у облак! Моја С}"мња кад опази, Скочн на њег’ — нха, хај! По мирнсној. цветној стази Изгуби се у бескрај. Ја полако по камењу II по стењу, По стазици стрменој Стигох лако, без умора У песничкп перивој!... И, гле, опет оне стазе, Којом оде коњнц лак! Алп ннје внше сјајна Покрно је густп мрак! 1897. г. ОКОЛ)АНИН'