Дело

УМИРИ СЕ 443' Дочекај их зором која ето руди У днвотном сјају из дубоке ноћи, И усади веру у срца свих људи, Наду, љубав свету — те божанске моћи! Њима, њпма срећу живота посвети, Коју тако залуд твоја жудња зове; Поклони им младост, која тежи мети И свих твојих жеља неостварне снове. II вини се, вини, изнад родних страна А благослов тима нека венац плете Који, усред борбе и суза и маиа, Роду у сплет вију своје жеље свете. Ова златна нит ће и даље да с' преде; II ако ћеш давно почиват у гробу Нов ћеш живет живот без патше и беде У младачкој сили и у нову добу. Свуд ћеш наћи слшсе од сашања стара, Од пропалих нада п мисли и вере; С љубимцима новим дух ће твој да ствара Сласт заноса нових без краја и мере. Ти ћеш бити онде где је мисли врело, II где бурно теку, незадржне, јасне; Где духова борбу ретнава начело Ту ћеш у ред стати међу борце часне. Где се сузе лију и плнне у вају Помоћи ћеш носнт... друг се оних звати Којц тешку судбу људску поправљају И земљн н роду ти ћеш срећу дати. У сељачке избе свете мисли шпри, Мисли, што се чисте из незнани роје Не жали губитке... о, смири се, смири, Утепш се срце искидано моје! /Л. ЈТ„