Дело

40 Д Е Л 0 —~ 1- — . - ■ ■ ■ ■ • ■ ■■ ■ - ■-— - - - -

■ ■ - ■ — ■ - ■ ■ ■ - зар је више волео да буде први грађанин у селу, него да буде други грађанин у Риму. Италија, како не може више да буде ирва сила у свету, од кад су се, за време њеног дугог спавања, уздигли више других колоса на европском земљишту, и како не може сама да се стави на чело покрета цивилизације, од кад су друге цивилизације изишле на свој пут пун славе, може барем да привуче к себи младе народе које ће обасути својом симпатијом, да потпомогне њихово напредовање, њихово уједињавање, и да их учини активнијим и плоднијим. И она је сама ускрсла, са великим привилегијама, али њене историске традиције њој су наметнуле, уз велику племенитост, и дужност да буде каваљерска спрам свију других народа, који страдају и који раде на своме ослобођењу. И она такође, нема сумње, кма своје мале унутрашње ране, али, ако један Италијанац може да их гледа и да их сноси зато, што има поуке у нашој прошлости, дражи у нашем животу, препуно сила у нашој природи, он може и треба такође да распростре свој рад и на доброчинство народима који не презиру, не тешки и антипатични терет једног досадног протектората, већ благонаклону потпору једне велике симпатије, свагда готове да се засведочи. Ето, само тако може једна иста земља имати симпатија једног дана за какву лепу ствар угарску, другог дана за какву праведну ствар румунску ; радовати се ослобођењу Бугара и честитати Србима на њиховом духу независности и на њиховој грађанској активности, да заслуже једног дана велику хегемонију над Словенима који се простиру од Црног до Јадранског Мора; бранити латински дух на границама, па ипак са задовољством гледати храбру Црну Гору како се увећава; и очекизати с поверењем да Србија изиђе на које пристанишге на Јадранском Мору, као што је Угарска изишла на Ријеку; имати мало муке да заборави да су Хрвати под аустриским госнодарством били наши непријатељи не сасвим благи, па се међутим дивити делу цивилизације која се вршн у њеном недру од пре готово пола века; желети уједињење северне Албаније било са Србијом, било са Црном Гором, Кандије са Грчком, и радовати се свакој новој активности која се развија на Балканском Полуострву, које је тако близу нашега, и употребити све напоре да сви ови народи симпатишу међу собом,