Дело

ПОЛ.ОЖАЈ СЛОВЕНСКПХ НАРОДА У ЕВРОПН 41 и да постигну да оснују ону велику Федерацију балканску, у којој ће Срби и Румуни, Грци и Албанци, Словенци. Хрвати и Бугари моћи заменити својим великим цивилизованим Уједињеним Државама ову велику империју отоманску која је, у Европи бар, престала готово да егзистује. Дипломација великих сила већ се отима о кожу медвела који није још сасвим цркао, и Источно Питање постало је за Европу само питање о наслеђу. Међутим, било би тако лако и просто решити га, остав.вајући самим народима на чијим се областима оно некада и зацарило, и који заузимају последње остатке старе Турске у Европи, бригу да решавају о својој будућно^ сти. Заиста. ако би Енглеска, Русија, Немачка, Италија као велика и прва наследница Римске Империје, или чак Грчка, хтеле да пруже руку за Византију, било би великих тужаба у свету, било би опасности од међународног рата, опасности чак и за младе народе Балканског Полуострва, који су се истом конституисали. Али дипломација би најбоље урадила, кад не би себи задавала сувише посла за једну ствар, која је се не тиче директно. Цариград је један накит, један бисер који изазива прохтеве како Руса тако п Енглеза ; али он није тражен од Диоклецијана ни крштен од Константина (Константиноиољ) ни за једне ни за друге; а још мање за Турке. Византија (Цариград) је била најпре насељена Трачанима и Грцима, затим Илирцима, она је била већ у првим столећима средњег века. престоница народа Балканског Полуострва, увећана, утврђена, и обогаћена, тако, да је могла дати отпора свим варварима, како оним са севера, тако и источним. Стари становници Илирије, Маћедоније, Тракије, Дакије, Мезије и Паноније. већ јелинизовани и романизовани, беху достигли доста висок ступањ цивилизације у време првих најезда варварских; ето зашто су се Маџари и Бугари , народи турске расе, могли тако брзо цивилизовати на старом земљишту; ето зашто су и сами Турци, не само благодарећи византијској империји, чиј је облик био грчко-латински , који су они наследили, већ и помоћу цивилизованих народа које су они застали на земљишту Полуострва, и од којих су они усвојили делимице обичаје и стекли знања, ето зашто су, велим, и Турци моглн организовати своју државу и одржавати добре односе са на-