Дело
42 Д Е Л 0 родима парцијелно подложеним. Ништа не би било Јгнструктивније за нас, да бисмо могли себи створити идеју о ономе шта се догодило у изради у Европи Отоманске Империје, но пратити Одношаје Јужних Словена у Средњем Веку онакве , какви се налазе у научној расправи публикованој на Француском1) од вашег тако одличног проФесора међународнога права. Само се може отуд закључити, да се овај исти посао асимилације који се продужио на Полуострву под отоманском, био већ отпочео одавно под византиском империјом. Од самог господ. Веснића сазнајемо, да су државници византиски били учитељи у међ^ народним стварима не само Србима и Бугарима, већ преко ових а и непосредно и самим Турцима. Али и ти сами византи' ски учитељи од које су расе били у самој ствари ? Зар нису и они припадали разним провинцијама старе Империје ? И зар није сваки од њих унео елементе своје расе у конституцију Византиске Империје? И сада ће опет Цариград постати град раг ехсе11епсе, Федерална престоница целог Балканског Полуострва, највећи центар гхривлачности свију народа на Балкану. Беч је једна германска варош, Москва руска варош раг ехсе11епсе и сувише је далеко; Цариград, неутрална и универсална варош моћи ће врло згодно постати резиденција велике Федерације Уједињених Држава Балканских, у којој ће Словени, Румуни и Грци, на даху латинских симпатија, моћи развити најблаготворнију активност. Да није ово сан ? Може бити. Али ми смо већ тако близу циља, да ће, ако се рђава воља великих европских канцеларија не успротиви, почетак двадесегога века видети можда овај лепи сан остварен. Тада различне државе Федералне, ослањајући се на велико политичко јединство Федерације, неће имати више потребе да ради свог опстанка, нагпњу час к Петрограду час к Бечу; у Федералној конституцији оне ће наћи потребну снагу да се одупру свакој пресији туђинској, ако још у опште и буде каквог покушаја пресије. Ја знам да велику политику воде велике силе , које не пзгледају ни мало нестрпељиве да виде створене Уједињене Државе Балканске. Али историја нам резервише кашто велика 1) У К е V и е с!е БгоП 1п1е1'паИопа1 е! с1е Це§'1б1а11оп С о тр агее за 10дину 1896. и на по се под натписом: Це Бгој! 1п1егпа1;1опа1 с1апз 1ез Каррог1б с1еб 81ауез МепсИопапх ап Моуеп А§е.