Дело

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 463 Н>име ми хоћемо да се одужимо народу своме за његову бригу о нама док учисмо. А зар се једном народу може пружити лепше уздарје од књиге ?. . Књиге су хладни али поуздани пријатељи. Неодољиви су као дажда из облака. Оне су као сунчани зраци што просија^у и кроз најмању рупицу, и где падну разгоне таму и незнање .. Омилити некоме књигу, упутити га да је чита и разуме... значи... значи .. наранити га... оденути... — Милост ! — викну Малиша. — Ти си несносан ! — рече Добросав. — Немој да ми Фразираш ! — викну опет Малиша. — Или. ако ти се баш тако хоће, онда узимај туђе фразе, као што си лепо био и гточео; чим си хтео сам нешто додати , одмах се видело да је из твоје главе !... «Омилити некоме књигу, упутити га да је чига и разуме, значи: метнути хлебац и плећку печења преда њ; сем тога оканицу рујевог вина и сатљик жежене ракије !. . Онда чизме и чакшире и тромболос појас”... Јеси то хтео да кажеш ? Смеј се захори као из једног грла. — Господо ! викао је Доброслав — Малиша м.е не разуме! Ја сам мојим говором хтео да кажем ? Шта си хтео да кажеш? — прссече му реч Малиша — У осталом, ђаво те твој знао, можда си нешто и хтео, али си казао оно што сам рекао ! — Ти си ме избио из концепта ! — Оставимо се, браћо, празна разговора. На штотазваничност и те беседе? Ја се чудим теби, Петре; што^ брате. ниси изишао са жељом на среду!... Срето!... Ми, људи, који смо се окупили око Пуиољка, позивамо те у своје коло ! Твоја спрема и твоје перо потребни су нам! Ако си вољан дај чашу да се куцнемо и руку да се заверимо !... Сретен се диже узе чашу и рече : — Ако је ваш долазак у томе циљу, то ми ласка, ма да би ме више обрадовало да сте ми дошли као другови ! Али, дошли у једној или другој мисији — добро ми дошли, пријатељи ! Мене само може зарадовати ваш позив и ево ја га свесрдно примам ма да не знам ни правца листу. Јемство сте ми ви. — Живео ! — загрме као из једног грла; чак се и Иван промешкољи и подиже са свога седишта те се куцну.