Дело

462 Д Е Л 0 Па, поред свега: усталаштва, спреме и вредноће, опет немађаше он оне особине која је требала да би могао бити вођ или центар око кога би се купили. За то није имао духа. Он је био оно што би за глумца казали: одличан епизодиста; у мањим улогама ненадмашан , уметници црвога ранга да му се поклоне; али кад му падне у део главна улога, да он носи комад и да буде стожер око кога се све окреће — онда је све пропало. Он је осећао тај недостатак свој па није ни тежио даље ; задовоњавао се вазда улогом обичног пионира. Деде добро ми дошли! — рече Срета наливши чаше и куцнувши у Петрову чашу. — Машајте се ! Прихватише се чаша, куцнуше се и испише. Поведе се разговор. Питаше се за јуначко здравље; Срета им мораде причати о своме жнвоту у Бечу, а они њему опет о себи. Сетишо се ђаковања и друговања; пише у славу тој успомени. Очи се засветлише, срца рездрагаше; сви беху ведри и весели као лепо пролетње јутро; само је Иван ћутао.Онније участвовао у разговору; седео је као нека врећа на столици и оборио главу, као да га се све то ништа није тицало... Знајући канав је оставили су га да дрема, само га је Малиша кад и кад пецнуо на што су се сви громогласно смејали.. . Разговор узимаше све општији вид. Са сваком чашом по■сташе разговорнији. Петар већ поче говорити о књижевности; помену Пуаољак и рад на њему. Дипломата, Добросав паде у ватру, докопа чашу и викну: — Господо ! Чујте ме ! Ја хоћу да говорим о Пуаољку! — Немој , молим те ! — викну Малиша и склопи руке пред њим. — Немој да квариш друштво ! Сви се насмејаше. — Ти си будала ! — рече Добросав. — Ја говорим о идеји а ти се смејеш. И будале тако исто раде ! За то ти отворено велим: да ме ти, пигмеју, не можеш ни збунити ни наљутити!... Господо ! Пуаољак је огледало наше душе и нашег образовања.