Дело

КРИТИКА Н БИВЛНОГРАФИЈА 559 у рачун и други елементи, или трошкови око репродукције (поновног произвођења), илп најзад бнло да се узме да се вредност добара мери часовима рада, као што хоће Маркс. Све су то само разни облицн од којих су једни потпунији од других и којц у суштини исказују једно псто основно гледиште, а на име: да човек својим радом мора да савдађује препоне које природа иставља између осећаја наших потреба и њихових задовољења добрима. Други правац етоји на гледишгу по коме се узнма да вредност добара долази од корисности, то јест од тога колико она могу да задовоље ма какву нашу потребу. Тај правац почео је да се разрађује у пајновије време у једну нарочпгу теорију вредности која већ броји приличан број својих поборпика чији радови прегендују на засебну школу у екопомној науци, позпату под именом „аустријска школа*. Та нова теорија не потцењујући значај рада, као што ћемо видети, полази од корисности, али не кориености у опште, посматране апстрактно, већ конкретно, т. ј. од корисности добара ограничених у количини, и то не апсолутко него релативно ограничених. Стављајући се на гледиште: да свако добро човеку корисно, но у количпни својој ограничено , мора имати вредности , присталице тога правца покушавају да пронађу основ вредности у самоме човеку, у његовим тежњома, жељама, осећајима н т.д. да дођу до добара, једном речи у његовом личном суђењу о корисности добара. Но томе, тврде они, колико људи буду иридавали важења добрима са свог чисто личпог или субјективног гледишта , дакле према њиховој потребитости, толико ће она вредити у промету или размени. Отуда та школа истнче две врсте вредности: субјективну и објективну (унотребну и прометну). Ова последња извире из оне прве, управо разменом добара буди се прометна вредност која се у нама налазн у неком латентном стању. У кратко, за појам вредности по аустријској школи бптно је ово двоје: да је добро човеку корисно, а јели п у колпко кориспо мерило су за то наше жеље, и да је ограничено у количини у времену кад њиме располаже. Но та теорија носи правп назив теорија гранпчне корнсности по томе, што кад човек има на расположењу каквог корпсног добра , сви његовп делови који су у стању да подмире разне потребе немају за њега једну исту корнсност па по томе не ће имати ни исту вредност. То долазн отуда што ни потребе људске немају исту јачину , и они деловп који подмирују иајпрече потребе највише су корисни те ће највише и вредити, а онп који задовољавају незнатније потребе имаће мању вредност која ће поступно опадатп према опадању интензивности гготреба људских док се пајзад не дође, до последњег или граничног дела који је најмање корпсан. и његова вредност као најмања зове се гранична вредност (Сггепг^егШ). Тај део н ако пма најмању кориспост и вредпост која може пасти на нулу (кад човек нма добра у неограниченој количини да може подмиритп све садашње и будуће потребе н опет да га остане, на пр вода), ипак