Дело

563 КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Нова теорија изгледа нам претежнија пре свега по томе, шго се при истраживању појма вредности спушта у дубину самога пптања и у томе долази на један првобитни природни Фактор, а то су психолошки покретачн, то ће рећи сам човек са својим разним осећајима, жељама, пожудама и т. д.; у којима се пзражава јачина и интензнвност потреба наших за добрима. Она не игнорише рад људски, само се не задовољава казати просто: рад је мерило вредности, него силази на дну суштине ствари, паштећи се да пронађе нзворе самога рада, да пспита узроке који га подстичу н јачају. да боље производи, н на крај крајева проналазк их у тим покретачима, дакле у самоме човеку, а не у природннм препонама. То је темељитнји основ са кога полазп, јер је дапас моћ човека у савлађивању тих препона пеограннчена, он је господар природе. 11о њој рад ннје ирвобитни Фактор, као што узимају писци којн бране теорпју рада, него је последица, управо се јавља као дејство тпх психолошких мотива који се у нама укрштају н испреплећу и из којих понпче наше суђење о корпсности и потребнтости добара за подмирење потреба. Као иоследица тога схватања ова је: докле се старнја теорпја прц оценп вредности ставља поглавито на гледиште иронзводње, савлађнвање препона око прибављања добара а занемарује потрошњу, дотле нова теорија скреће баш највећу пажњу на потрошњу, економски ироцес који је најјачи стимулус производње. јер се у њему усредсређују циљеви свпју наших активности, човек на послетку и ради да троши. Тај правац којп се у науци обележава поднменом аустријске школе, и ако, рекосмо, својим досадашњим резултатима на пољу теорнје вредностн, не може да нас потпуно задовољи. ипак је по нашем мишљењу толико значајан да отвара нове перспективе у којима се за сада тек могу да прозру великп преображаји, може бити у самој структури економске науке. Јер не треба заборавити да је теорија вредности стожер у народној економији око којега се окрећу сва остала питања. У глави Ш-ћој говори се о новцу и цени. Питање о новцу у опшге претресано је с више страна да још мало недостаје па да тај одељак добије наслов „Сувремено новчано пнтање.* Пре свега писац пропраћа псторију новца, пзноси о томе интересне податке прикупљене код разннх народа, баца поглед на наше новчаие прилике. Он заступа спстем важења злата, -алн увиђа тешкоћу пзвођења његова у практицп код свију народа. То пптање ваља ценитп, наглашава он, више са гледишта практичних прплика поједипих земаља На пр. Велика Брнтанпја једино је могла потпуно извести и у нрактици златну валуту од које данас не отступа. Али она зато пма да благодарн свом великом богаству, великој трговини и разгранатом кредптном саобраћају какав још ни једна земља не познаје. То се већ теже даје остварнти у земљама заосталим у економном раззвитку у којима преовлађују мале транзакцпје, нарочито у онпмкојејош стоје внше или мање на ступњу земљорадничком. Г. Вујић проналази узроке ажпји у пасивности заграничног биланса земаљског, али сматра