Дело

562 д е л о Јер од две поменуте теорије посебице узете ни једна не може да нам потпуно разјаснн појам вредности. Она која своди вредност на рад једнострана је; она се иоглавито ставља на гледнште произвођана, односно продавца, а занемарује положај купца који је толико исто па можда и вигае меродаван при одређивању цене, не води довољно рачуна при куповини о томе колика је јачина његове потребитости да до неког добра дође. На свакн начин било би најприродније и најправичније да се вредност добара мери утрошеним радом на њихово произвођење; али у практичном животу увек тако не бива, пего се често скупље продају добра која су релативно мање стала рада. Пма их опет која не сгају нн мало рада па опет нмају велику вредност. Пронзвођач неког добра на пијаци може колико хоће доказивати да је на њега утрошио толпко и толико рада, па опет то не ће имати пресудног утицаја на купца у одређивању, цене, ако баш није пригнат жељама да до добра што пре дође. Можда то долази од неједнаке јачине људскнх потреба, може бпти да томе доприносн још неразвијен појам о значају економског рада н многи други социјалнн узроци у испптивање којих пе можемо се упуштати на овоме месту. Задовољавамо се да напоменемо само како све то казује да је већ јако потресено веровање у потпуну основапост те теорије. С друге стране нока или психолошка теорија, тако се она још зове што гледа да нронађе мерило вредности у психолошким побудама, да унраво заснује своје учење на друштвеној пснхологијн, — изгледа нам за дапас прилично апстрактно; она још није толико разрађена да би нам могла дати потпун одговор на сва питања о вредности, н. пр. на пнгање: од чега зависи да ли ће количина добара бити внше или мање ограничена, да ли то не ће опет зависити од рада који пронзводи добра. Њој се поглавито замера што је заоштрила дедуктнвну методу Рнкардове школе од које је, вели се, узела све слабе стране а није ни једну врлину. Теорнја граннчне корисностн даје се потпуно прнменитп на ретке ствари, што јој не одричу ни њенп противници, а већ теже иде са њеном прпменом на добра која човек може да умножн радом. На завршетку овог предмета ваља нам се дотаћц још једног иитања, а на име: која је претежнија од двеју теорија? Несумњиво теорија рада н трошкова иронзводње бројп више својих претставника, она је још вдадајућа теорија вредности. Г. Вујнћ који. као што рекосмо, спаја еле менте једне и друге, али најзад придаје већн значај оној првој.јер сматра да најзад трошковн око реиродукције одређу.ју вредпост (91). Што се се нас тиче, ми прпзнајемо слабе стране психолошке теорије , увиђамо чак да данашњп њезини резултати нису ван критике и да по томе нерасветљава потиуно природу вредности, али ипак ценећи је но самоме основу са кога нолази, држимо да се она више приближује истинн па дакле да је претежнија.