Дело

Д Е 1 0 577 отеке за год. 1896.“, те по њему ове податке саопштавамо: Крајем 1896. библиотека је имала 15.180 дела у 21.270 свезака, од којих највише пада на друштвене (2441 дело, у 3206 свезака) и историјске науке (2387 д., у 4037 свезака) а најмање на књиге уметничке (215 у 242 св.) п математичке (402 у 544 св.'. Прошле године библиотека је примала 212 периодичних списа; од ових је бугарских 46, руских 65, Француских 45, немачких 26, енглеских 24, чешка 3 и по 1 пољски и хрватскп. За чудо нам је да у овоме броју не видимо ниједан периодични спис ни српски ни словеначки. Од политичких листова прима.1а је: 60 бугарских, по 4 руска и Француска, и по 1 немачки и јеврејски. И ту су Словени рђаво црошли. — Библиотека има 212 рукописа: већина је црквене садржине; по садржини највише је рукописа беседе и поучења (41), еванђеља (31), стихира (20), служабнпка (14) и т. д. К овом броју рукописа треба додати још 74 разна рукописа, 3 турска Фермана, 2 листине и много засебних листова, који још нису заведени. — Прошле године походилоје читаоницу библиотечину 36.021, од којих је највише 1>ака (29.940) и чиновника (2075), а најмање свештеника (9); у месецу декембру (3816) и новембру (3778) најбоље је похођена, а најгоре у марту (1945) и мају (2604). Читалп су: 8533 књиге и 719 периодичних списа (од 1. априла; за прва три месеца није вођена статистика); од ових највише је читано забавних дела (5345), па историјских (726), а најмање богословских (70). Од писаца најрадије су читали Ига (324), Вазова (281) и Ж. Верна (221); од појединих пак дела: „Хиљаду и једна ноК“ (68) „Путовање Гуливерово“ од Сфифти (68), *Јадници“ Игови и „Три мускетира“ Димина (по 58 пута).—Кући је узимало књиге на читање 2620 лица, од којих је опет највише ђака (951) ц чиновника 665), а најмање декара (31); узимано је највише у декембру (374) и у Фебруару (358), а најмање у јулу (110). Читано је код куће од априла до краја године 3386 књига и 726 списа периодичних; највише је узимано дела забавних и историјских; од писаца опет су најрадије и кодкуће читани: Иго (85), Вазов (52) и Ж. Верн (51), а од дела.- Нгови „Јаднициц (31) и Димин „ГроФ Монте Христоц (29 пута). Ове године, под 10. Фебр., потписао је кнез Фердинанд закон којим се ваређује штампаријама, литограФијама и др. сличним заводима да дају бесплатно нар. библиотекама у Софији и Пловдиву по два примерка (свега дакле 4) од сваке књиге, брошире, новина, карте и т. д. Ове бесплатне примерке треба предаватн на реверс у Софији министру просвете, у окр. местима окружном начелнику, у ср. местима среском начелнику, а у др. местима општинским властима. Народна библиотека дужна је да саопштава библиографски билетен свих књига које је добила на овај начин бесплатно преко државних власти. Ова одредба у закону је значајна, јер ће се тим моћи објав љнвањемностићи двоје: контрода ће се моћи водити да се све шаље и имаће се приближан преглед шта је за то време штампано у Бугарској. ЛИЧНИ ГЛАСОВН -ј- Душан ДнмнтрцјевиК апелациони судија. — Српство судство и српска правна наука изгубили су једнога свога представника, каквих је мало међу заосталима. Душан Димитријевић није свршавао високе науке на ту1>инским свеучилиштима, па је ипак праву науку волео и разумевао и боље и више него многи, који се диче университетским дипломама. Он је био сиромах, али је на свима пољима: п као јавни радник, и као адвокат и као управни чиновник и као судија био сталан и неумитан, и служио је само једној девизи, а та је: дужност. Кад се једнога дана буде психошки проучавала морална и политичка криза у нашој отаџбини за последњих година, и кад се у њој буде оцртавало наше опште патолошко стање у многим круговима, онда ће се у даљини назирати — као на морској пучини — нежна светиља Правде. Око ње ће се са временом све видније и видннје истицати неколпко имена, а ме^у њима ће часно и угледно место ваузнмати, наш увек скромни Душан Димитријевић. Српска сиромашна правна књижевност губи у њему једнога ватреног и преданог поборника; у његовој смрти оплакује Дело свога вредног сарадника, и најмање што му сви можемо рећи, то је: Лака му српска земља, коју је онако искрено и часно љубио, и вечни му спомен међу нама! •Ј- Милош С. Мнлојевнћ. — Умро је 24. ов. месеца један од оних ретких радника, који су и пером и сабљом и речју радили на пољу српске народне мисли. И његов рад подлежи критици, као и свачији, али он несумњиво има доста заслуга за српску мисао преко уских међа данашње Србије. Рођен је у Црној Бари окр. подринскога 16. октобра 1840. год.; учио је у Београду правне науке, а^Москви поред ових још је слушао и словенску Фнлологију. Од 1870. год. проФесором је; некодико година био је и наставник и управник другог одељења, такозв. страначког, богословије. 1893. отишао је у пенсију. Био је редован члан Ученога Друштва. У рукопису остало му је доста материјада, нарочито још необјављених песама и обичаја народа српскога. УРЕДНИК ВЛАСНИК Др. Драг. М. Павловић Ст. М. Нротнћ