Дело

Д Е Л 0 54 Баш царска посла! Кад бих имао каквих залишних пара, почешће бих се овако провозао!... Него, како, како ?... ПГто си се ућутао ? Ја, збпља! Допусти да ти свесрдно честптам! — Хвала! - ()но, честитао сам ти писмом, али, писмо је писмо,* хартија је хладна!... 8наш ли, усурсузе, да сам те се зажелео!.., I Га тек они наши! С ава, па Иван, па Јова, Отева па чак и весели Слава!... — Шта је са Славом? — прекиде му Сретен реч. Ту је!. . Очекује час... Ови мутни дани учиниће свему краЈ... Јуче сам био код њега. Вели; волео бн да те види!... Баш треба да га походиш!... — То морам! — И то што пре! Бојим се да ниси доцкан стигао! Весели онај отац! Знаш ли да ће га то поразити ? А није ни шала, брате, јединац је!... Па и она жена му!... Красна нека женица! Гледа га као неку светишу... Пре два месеца добио је ћерчицу. Како је то мило детешце!.., Сиромах Слава!... Ја сам му врло често иптао. Од пола године на овамо чешће је поболевао; али од кад му се нађе детенце, па се о крштењу мало развеселио, паде као кап у постељу из које се више, чини ми се, ни дићи не ће.. Сенка од некадашњег Славе! Да га бациш на ватру не би имало шта цвркнути!,.. Једва кожа кости држи!... — А чича ? — Он је здрав. Ради непрестано. То је она сорта што ће умрети на раду!... Роб своје дужности!... Чега се прихвати мора извести до краја или ће се убити. Али ради смишљено; видиш му на самом раду да зна шта хоће. Ето, и ако је министар, у слободним часовима напише и по који чланак за моје новине. То је тако паметно, Срето, тако логично, да ми изгледа да оно нпсу сићана слова него стене!. . Кола стадоше. Сретен рече кочијашу да звони па сиђе с кола. Милан учини то исто. Кад вратар отвори, Сретен спусти кочијашу нешто новаца у руку , и овај , кад погледа и виде шта је добио, маши се капе па рече: — Хвала, господине!