Дело

68 Д Е .1 0 ски свештеници ревносно радили да ту преграду уклоне и своје суседе многобошце преведу у хришћанство. Одржање многобоштва беше тада за Хрвате и Србе питање колико верско толико и национално и политичко, јер је примање хришћанства значило пристанак да им се с њим наметне и латинска црква па и јачи политички утецај византински. Па ипак време и суседство беху учинили своје и пре краја IX века, те су се две противничке расе мешале међу собом, и ако ретко. Понеки српски или хрватски досењеник наместио би се с времена на време у овом или оном граду латинском. Па и хришћанска пропаганда није ипак остајала Латинима бесплодна. У главном им Хрвати беху управ доста брзо подлегли. Срби су, напротив, прелазили у нову веру само по изу.зетку. Тако беше потрајало до близу краја IX века, када мало који Словенин на приморју оста некрштен. Ово се могло сматрати са свим крупним поразом словенским, да у исто време није и далматинским, као и осталим балканским Словенима, дошла са севера једна тековина. Услед рада браће и апостола Ћирила и Методија, дође Србима и Хрватима словенска црквена књига, те су се тако могли надати да ће моћи имати и своју народну цркву. Али због ове последње уста из оних градова далматинска јерархија са сплетским архијепископом на челу против словенске службе божје. Ствар дође пред папу, да је пресуди. јер су далматински градови били тада потпали под његову црквену власт. То беше значајан моменат, характеристичан и оминозан за цело римско понашање према нашем народу, јер каки се Рим тада показао, остао је увек после, и данас. Рим се дакле солидариса не са словенским народом него с далматинском латинском јерархијом. Тако на сплетским црквеннм саборима 924, 927, 1088 године буде забрањена словенска служба у цркви и уједно предузет читав низ других мера у корист Латинства а против Словенства. Осим тога је далмагинско Латинство добивало из Италије и сваке друге помоћи услед многоструких веза и честога мешања са сродним талијанским Романством. У том је погледу нарочито значајан утеца] млетачки на далматинско стање. Млеци су после дуге борбе с Хрватима и