Дело

ИСТОРИСКИ ЕЛЕМЕНТИ 69 неретљанским Србима били успели крајем X века и завладали већим делом далматинских острва и главнијим градовима на приморју северно од Цетине, дакле само на хрватској обали, а не и на српској где су тек нешто доцније стекли врховну власт над Дубровником. На тим задобивеним стадима Млеци се, истина с муком, утврдише и одршаше све до средине XIV века (1358 године), кад их све изгубише. За време те млетачке владавине придолазило је из Млетака и остале Италије на наше приморје пуно свакојакога градива и хране романском далматинском становништву ; али је бујање околнога словенскога живота било тако јако, да се оно прелевало и у саме латинске градове. То је словенско прелевање, мало по мало, толико преоблађивало па преобладало и над домаћим латинским староседелаштвом и над талијанштином која пристизаше, да се они утопише у словенски живот, и то негде пре, негде после, у главном свуда до краја XIV века. Али то није било право топљење већ стапање. На градском становништву, које је постало тим стапањем, остало је било мноштво трагова латинштине. Па се ти трагови с једне стране распростираху даље по околини, по још чистом словенском становништву, а с друге се стране сами појачаваху, што им из Италије нису престајали придолазити све нови и нови елементи. Између једне и друге јадранске обале имаше тада читав сплет веза: политичких, грговачких и других привредних, верских, књижевних и осталих просветних. Италија је онда на тим пољима — у трговини, индустрији, књижевности, науци, уметностима и т. д. — била далеко одмакла од осталих земаља у Јевропи а нашим градовима беше она прави углед Ну исто овако непрестано, као из Италије, придолазило је и с истока, из унутрашњости, чилих словенских елемената. И тако из сталне борбе и ових спољашњих притецаја и она два домаћа супарника, из борбе дакле та четири трајна чиниоца састаљена је унутрашња етниска историја Далмације за дуг низ зекова.