Дело

Прежалићеш и ти мене... ц без бола и без сузе, Оживићеш миле звуке што спокојство слатко звоне; Нит ћеш судбу да прокунеш што ти младог мене узе, Нит ћеш души својој дати да у мртву прошлост тоне. Пред тобом ће с новнм миљем нови живот да процвјета, Да поникну нове стазе и одјекне песма нова; И под небом слатке среће душа ће ти да узлета А над гробом од прошлостн, над рујином старих снова. Ал ће моје срце младо, к'о сред мора острв цветни, У времена таласнма да сачека самрт тију, Снивајућн о анђелу што царствова некад туди Све док једном јекну вали и за навек острв скрију.. Мостар. јЈов. р.. Дучиљ