Дело

ПРПМОРСКА ОБЛПЧЈА 7 ном слободе”. Све племићке мрзјеле су лијепу Стелу, која је још имала несрећу да буде нероткиња. Али Кеко дочека ври јеме освете. Даде се устав, у приморју настаде борба против Талијанства, и Кеко ступи у прве редове народне странке. Много је он допринио њеној побједи у Гулину. Већ у првој изборној побједи, да је Кеко хтио, могао је постати опћинским начелником, али он ту почаст уступи Јосипу Тинкићу, а сам се задовољи да буде први вијећнчк. Тинкић је у младости био предузимач и обогатио се грађењем тврђава по приморју, за вријеме талијанских ратова. И прије него што настаде народни покрет, он је био на гласу као учен самоук, а кад се умијеша у борбу, изненади он своје земљаке бујном рјечитошћу. То је био говорник по милости божјој. Кадар је био да говори кад год хоћеш, о чему год хоћеш, и колико год хоћеш. При томе је имао звучан, баритонски глас и лице пуно израза. Често се дешавало, да је читав збор око њега плакао, или се смијао, или урликао од гњева. Оба та првака бјеху једнијех година, (преко педесет), иначе у свему различити. Обојица имађаху обиљежје свога рода. Тинкпћ, син једнога касапина, бјеше осредњег раста, плећат, сил нијех мишица, врата као у бика, лица дугуљаста. Кеко је био елегантан, жилав, Финијех црта, спор на ријечи, а иначе слабо је говорио «славјански.в Зли језици говорили су, да су оба првака, за шест година од кад су на опћинској управи, накнадили штету, коју су претрпјели трошећи за народну ствар. Аутономашко гласило Га РаГпа, које је у Задру излазило, то је тврдило готово у сваком броју. Гуљински Еааредак тврдио је противно. Оба та листа пријетила су и чикала су судом, али ствар не дође до суда. Међутијем протече шест година владавине народњака над Гулином и расписаше се по други пут опћински избори. Народњаци по трећи пут истурише свој програм, коме је први став гласио: «Мп ћемо, у најкраћем року, као што захтијева дух времена, срушити стару кланицу, а подићи нову, изван градског опсега...” Аутономаши се пренуше. Након шест година мртвила, устадоше сви као један човјек, покренуше жестоку агитацију и