Дело

8 Д Е Л 0 стадоше јавно биједити Кека, Тинкића и све вијећнике, да су у пошљедње вријеме прожети духом назадњаштва. Овдје треба мало објашњења. Сви гулински опћинари, без разлике вјере и странака, сви становници града Гулина и његовијех двају заграђа и онијех десет села што му припадају, сви су у души противни свакој новотарији. Мало је ко од њих марио за кокарде, заставе, сијела, игранке, бесједе, тамбураше и за Гулински Нааредак. Та мржња против сваке новине, то им је била заједничка одлика. А, опет, поред свега тога, свима су претјерано импоновале Фразе «дух времена, дух слободе, дух напретка«, те се може рећи, да им је и то била заједничка одлика. Нека ђаво разумије како се то слаже, али тек у Гулину бјеше тако. Само узвик: «у име напретка!” у згодној прилици, а изречен јужњачком жестином, утјецао је као њекад, «у срдарска времена,,) поклич: «Ха, браћо, у име Исусово!” Агитација против народњака узе такав мах, да се главешине те странке озбиљно забринуше, Тинкић је по читаве часове шетао по тргу, пред вијећницом. Шета човјек, а не види ни ко га поздравља, нити ко га подругљиво посматра. Кеко је непрестано био по баштинама, и ако не бјеше вријеме ни пољском раду, ни лову- Два народњачка адвоката, један љекар, сви њихови попови, учитељи, трговци пооједници и за натлије, бјеху забринути. Крупни касапин Матија Букара, вијећник и коловођа у свакој народњачкој демонстрацији, стаде се чешће опијати. Ловро Бепинар, надимком «Стрико Разлог," тобож трговац бродарских прибора, правијем занатом камат ник, поче се затварати у свој мрачни дућан. Осим тога, оба опћинска гшсара, пандури и послужитељи почеше учтиво поздрављати угледније аутономаше. Било је дакле и сувише знакова. да се у Гулину спрема олуја. Али десет дана пред изборе, кад изађе проглас талијанске странке, — проглас, по облику, по садржини , по дружби људи, који га потписаше, тако необичан, да се сваком чинило е сања, тек тада се разумједе какав ће лом настати. Њеки неутрални грађани, слутећи , да би могло бити крви. отпутоваше из Гулина.