Дело

ПР1Ш0РСКА ОБЛИЧЈА 13. Тинкић одмахну руком. — Ако буде то што ви мислите, г. Боркићу , онда ћемо ми то презрети и то ће бити једна срамота више на рабошу наших противника !... Понављам: предлажем, да се ова понуда начелно усвоји ! Ко је за мој приједлог., нека изволи устати I Готово сви поскакаше. Тајник брзо отвори друго писмо, па једва изговори од узбу^ења: — Господо, нудилац је... господин... Церанео! Сви се убезекнуше, па се сви погледи стекоше на окру* гласту главу Кека Церанеа, који се емјешкао. Тинкић се први освијости, па ударив се по челу, рече као за себе: „Па како се нијесам одмах сјетио!* Онда нагло устаде и колико га је грло служило викну: — Живио наш племеннти Церанео ! Бурно, једногласно «живио” заори се по дворници, Уплашени послужителш и пандури упадоше унутра. Матија касапин рикну сам: — „Живио шјор-Кеко !* Па потече и нагло отвори крајни прозор до предсједничкога мјеста. Вијећнике задеси друго мило изненађење, јер вјетар бјеше утолио, а кроз паведрину сијаше сунце. Та промјена времена бјеше већ поодавно настала над морем. Матија поче викати с прозора: — ,Живио наш дични начелник ! Живио наш дични Церанео ! Живјели народњаци ! Живјела кланица!” — Живјели, живјели, живјели ! Заори се у дворници много јаче него прије , јер се придадоше гласови послужитеља и пандура. Млађи поотвараше све прозоре над тргом, те у сунчаној свјетлости, којом се испуни мрачна дворница , сва лица вијећника, која су дотле изгледала као мртвачка, синуше као у апотеози. Један од попова диже руке као да благослови. Касапин хтједе, да понови тај узвик, али тајник, који се ничега није тако бојао као промаје, затвори прозор , па зађе за леђа начелнику и узрујаној гомили стаде давати знакове, да се стиша показујући на старјешииу. Тинкић бјеше зако-