Дело

Д Е Л 0 30 позната с уредником, особнто га је поштавала и обретко се допнсивала с њим. Она је веома ценила његову пажњу, особито се поневши похвалним одзивима његовим о низу њених брошура, изданих, пре годину дана, на руском, француском и енглеском језику, под псевдонимом „Рускиња“. У тим брошурама, литерарно написаним, с искреном ватром уверене патриотке, — брошурама, чиј је био сем осталога, цше> отворити, најпосле, Јевропи очи за „праву Русију“, Валентина је Марковна расправљала и о будућој великој судбини Русије, и о њеној спољној политици, о народу, о друштву, о вери. Валентина Марковна, још у кући свога старог оца адмирала, а за тим и у институту, навикнута да сма^ра Јевропу за огњиште свакога зла и безверја, енергично је нападала на јевропски поредак, прорпчући Јевропи пропаст од „разузданих страсти“, те је опомињала руску публику дасе чува „нашега претераног либерализма“. Она је проповедала да је преко потребно, ради општега добра, вратити се к патријалхалном поретку добре старине, верно се држати „вековних руских установа, које одговарају националној индивидуалности“, и позивала да се врате заборављеној религији. „Веровати без поговора и љубпти ближњега“ — то је била главна теза ове удовице нз велнкога света, која је поред тога налазила да је религнја Л. Толстога сувише демократска и препуна расуђивања. Брошуре имадоше успех у неким круговима. На Валентину Марковну обратише пажњу. 0 њој почеше говорити у свету као о знаменитој жени. Пређе су је знали само као прп мамљиву н духовпту, мало ексцентричну, велику даму, а сада она добн на једанпут глас даровите политичке списатељке и „езргћ {ог!“, и назваше је „руска г-фа Стаел“. Познанство Варњицке с неким државницима са запада, па чак и са самим Бисмарком, који је, како се говорило. два пут с њом беседио о политнчким стварима, само је, разуме се, оснажавало репутацију Валентине Марковне, дајући особити престиж овој лепушкастој дилетанткињи-списатељци из „одличнога друштва.“ За време њених путозања по иностранству репортери су се грабили да је походе и штампали своје разговоре с овом