Дело

36 Д Е Л 0 Стрепетов је, ме^у тим, успео доћи мало к себи од за буне. „Зашто се он управо тако збунио пред овом госпођом?и — прође му кроз главу мисао, и он се стаде љутити и на своју глупу збушивост и на то што је дошао овамо. Разуме се да нога његова неће више ступити у кућу ове „аристо краткеи, која га је примила тако хладно и охоло, као да јој није баш никакав род Њен тон заштитничког храбрења дражио га је, а сва та питања о матери и сестрама звонила су таквом хладном равнодушношћу! И Стрепетов одлучи да и сам буде хладан и уздржљив, те да се ова охола госпођа не усуди ни помислити е је он дошао к њој да као сиромашан сродник тражи заштиту и моли за буди шта. Он доста уздржљнво и кратко одговори да мати није баш добро, а сестре се школују. — Где ? — У гимназији. — А гимназији ? — прихвати питањем Валентина Мар* ковна. Преко лица јој пређе презрив осмејак, — Јест, у гимназији! — додаде младић. — Штета што Ваша ташап није хтела послушати мога покојног мужа и није дала Ваше сестре уинститут... Мој бп муж то лако удесио, и нудио је своје услуге .. Гимназије су наше — додаде Варњицка — да Вог сачува... Девојке излазе из њих с врло ружним идејама. — Моја матн, напротнв, налази да се у гимназијама чему бар науче ? — одговараплз Стрепетов, очевидно трудећи се да савлада узбуђење. — А после гимназпје у више курсове ? — с истим полупрезривим осмехом насгављаше пнтање Валентина Марко вна, радознало погледајући у младића. — Јамачно у више курсове! Валентина Марковна слеже раменима и, уздахнувши, напомену: — Они баш и упропашћују грешне Рускиње!... Јест. Још за дуго се нећемо избавити од ове заразе! — додаде она као премишљајући и упита: — А Ви, млади господине, шта