Дело

НРВИ КОРАЦИ

8о Први утисак учињен од стране Стрепетова на ову жену из великог света, која сматраше сваки „таиуаЈз оепге“ за престлш, био је, видело се, повољан. Њен рођак нимало није личио на онога грубог, каљавог „ужасног нихилиста“, кога је она не знам зашто замишљала да ће срести у њему. И наивно запрепашћење Стрепетова у првн тренутак сусрета, и самољубна стидљивост младога човека који, као што се видело, није бивао у великом свету, алијебио потпуно пристојан и васпитан, и, најпосле, младо, лепо лице, свеже, румено и мало наивно, с црном косом — све се то чак допало Валентини Марковној као реткост, коју није видела међу обичним похођанима свога салона И с лица јој ишчезе хладан израз. Лепе јој се очи за светлеше блаже, и она већ љубазнијим тоном понови да јој је „мило што ће се познати с братанцеми и додаде: — Хајдмоте у мој кабинет , млади господине.. Ходите да ми причате како живи Ваша шагиап и Ваше сестре. Ја нншта не знам шта је с њима. Стрепетов про^е за њОхЧ у суседну омању собу. II овде је, као и у гостинској соби, све говорило о раскоши и елеганцијц. Ватрица је весело горила у камину, одбијајући зраке на лепом заклону. Било је угодно и топло. Финп се мирис осећаше у соби. — Ваша је тлтап непрестано у Самари ? — поче Валентина Марковна, спуштајући се на онизак диванац и показујући СтЈзепетову на наслоњачу покрај дивана. — У Самарн. — Последњи п\тт сам видела Вашу татап давно, врло давно, када сам с покојним мужем ишла на лечење кумисом... Ви сте тада били врло мали шппарац, и наравно, не сећате ме се. — Не сећам. — Како је здравље Ваше гаатап ? Она је увек била слабога здравља 1Пта раде Ваше сестре ? Где се оне школују ? — постављаше питања Валентина Марковна љубазно-хладним заштитничким гласом, очевидно желећи да охрабри зблчвеног младића.