Дело

Д * л 0 490 времена прошло, од како је баном хрвагскнм иостао гроФ Хедервари тада угарски велнки жупан у Ђуру — оставља за собом дубоке трагове на иољу земаљске управе. Описивати тако дугу владавину значило би писатп историју Хрватске и Славонпје за последњих четрнаест година. То ми дакле не може бнти смер. Хоћу само да изнесем маркантније момепте из ове владавине, оне моменте. који бацају светлост на данашњу политичку снтуасију у Хрватској и Славонпји. Долазак бана Хедерварија у Хрватску значио је, како горе већ поменух, реакцију мађарске државне идеје и мађарских кругова протп шовенској велико хрватској струји, која утоку владавине бановаМажуранића и Нејачевића беше обузела све слојеве и кругове народа у Хрватској и Славоннјп. Све тадање политнчке странке хрватске, како „неодвисна," којој је и данас, оргап „Обзор“ а духовни вођ владика Штросмајер, тако н „правашкаД којој је духовни отац био пок. Антон Старчевнћ и која се сада после смрти свога вође разделила у мчисте“ и „нечисте* праваше, — све те странке и сва хрватска интелигенција радиле су (н раде) само на једној ндеји, но идеји о самосталности и целокуаности Хрватске. Шта пак хрватска опозиција нод целокупности Хрватске разуме, то се вндн понајбоље из адресе коалиране опознције на сабору од год. 1897, коју је г. Брешћенски хрватском сабору на расправу ноднео. У тој адреси тражп коалирана опозпција ни мање ни више, него уједнњење хрватске Славонпје са Далмацијом, Босном, Херцеговином. Истријом, Словенскпм земљама н Међумурјем. Као што впдите, хрватска коатирана опозпција имаде доста добар апетит на српске земље. Ту велико-хрватску идеју тежиле су ове странке разним нутевнма ц начпнима да постигну. Неодвисна или Штросмајерова странка аутем ^ароширена земаљске аутономије* којој су основ нагода са Угарском од год. 1868. и она од год. 1883, дакле уз очување савеза (уније) са Угарском. Иравашка или СтарчевиКанска странка мнсли ис.ту цељ да постигне другим и много радикалнијнм средством: раскидом савеза са Угарском и потпуном државном еманципацпјом Хрватске н Славоније од Угарске. — Са жељом ■за самосталношћу нде напоредо и жеља за уједињењем свпх циа§1 хрватских земаља у једно „државно тјело.“ Овако лепо скројен н овако идеалан програм морао је задобити сав терен код хрватског народа, за којн се може рећи да је политнчки доста незрео. Овакове тенденције поткоиале ■су у толпкој мери т. зв. унионистпчку странку којој је девиза: што тешњи .савез Хрватске н Славоније са Угарском на темељу позптивног државног права т. ј. на темељу нагоде од 1868. и од 1873. год. и у толикој мери иотнсле беху оне мађаронство у Хрватској и Славонијн, да је Угарска влада најиосле увидела, да томе свему треба учинити што пре крај и .да је за то нуждан и мудар н одважан државник.