Дело

494 Д Е 1 0 § 99. Наставни предмети на конФесијонадннх н српских аутономних пучких ц учнтељскнх школах морају бптн исти, који су на опћих пучких п учнтељских школах. § 100. Учнтељи на конФесијоналнпх н срп. аутономних пучких п учитељских шкодах, морају имати нсто оспособљење, ко.је и учптељи на опћих пучких школах и земаљских учитељских школах (§ 117.). § 101. У конФеснјоналних п у српских аутопомних пучких п учитељскпх школах могу се само такове учевне књнге употребљавати, које су задобиле одобрење земаљске владе. § 102. КонФесијоналне и српске аутономне пучке п учитељске школе сматрат ће се јавними дотле, док уредбом својом постизавале буду циљ, опредиељен овнм законом опћим нучким и земаљским учитељским школам. § 103. Земаљска влада врши свој надзор над конФесијоналппм те српскими аутономними пучкими н учптељскпми школами кроз посебне пзасланпке, те жупанијске и земаљске школске надзорнике. Но и новим законом очуван је с једне стране врховни државни надзор над српском народном школом, а с друге стране иште се по новом закону дозвола политичке власти за отварање народних школа. Шта значи то, кад отварање основних школа зависн од наклоности полнтичкнх власти , то ће бити познато свакоме а нарочпто ономе, који прати српско школско пигање у Старој Србији и Маћедонији. Не треба уз то сметнути с ума, да модерна држава много суревњнвије гледа на подизање народних школа, него што то чини у том погледу доста индиФерентна Турска. Изгледа да је у том пптању нарочито строга Аустро-Угарска где се унутрашња борба у главном води нарочито о школп и где питања школска доносе собом често и саме кабинетске кризе. Ваља да се те државе зато н зову „културнпма“, што се у толикој мерп боје народне школе. Доста то, српски народ се у овом ногледу налази тако рећи у вечитој културној борби. Но ц ако законом од 1888. год. ннје српској школн ујемчена потппуна слобода, како би то требало, ипак је њнме учињен велнки напредак. На жалост без икакве користн за овдашње Српство. Невереватно је али је истина, да ми овде — а у Хрватској и Славонији има нас до 60.000 овејаних Срба — немамо више од десет сраских основних гикола, једну