Дело

ПИСМА ИЗ ХРВАТСКЕ 495 иреиарандију и једну гимназију. — Прн таковој пндоленцнјн народа за евоју народну школу п просвету, бо.ве је о шкодн н не говорити. Други н принцнпијелно врло важан закон, јесте онај од 14. Свибња 1887. „ об уређењу аосала цркве грчко - источне и о уиораби Кирилице у Хрватској и Славонији. “ Овпм законом се гарантује Србпма у Хрватској и Славонијн оно, што је већ IX зак. чланком од год. 1868. гарантовано Србпма у ужој Угарској, наиме „да своје црквено-школске стварц и опе, које се тичу српских народних Фондова могу по својих самосталних аутономнпх органах решавати и нзвршаватп.“ Осим тога дозвољује тај закон Србима у Хрватској и Славонији, да се могу код свих земаљских властп служити пнсмом ћнрилскпм. Онде пак где Србп у повећем броју живе, имаду се од нрве инстанцпје и решења странкама ћирндским нисмом на ћирилицом писане ноднеске издаватп. На послетку зајамчује тај закон псповједником нсте цркве (т. ј. Србима) на темељу начела, равноправност, из земаљских средстава размерни принос за сврхе богоштовне. Узевши у обзпр тенденцпју државе угарске, коју и Хрватска у многоме погледу хоћс да имитира, а која не допушта да Срби буду „држава у држави“, како односна Фраза гласи; узевши надање у обзир да је српскп елеменат у Троједници великнм делом раштркан — одговарао би овај .закон од год. 1887. у приличној мери пнтересима троједничког Српства, и пружао би му ц ако не потпуну, а оно свакако бар неку гаранцију за очување пародности. Но државпа власт морала би имати бар толико добре воље, да незнатну концесију, коју овај закон од тод. 1887. српском народу пружа, сваком прнликом не осујећује. Томе пак ннје увек тако, јер се нарочнто угарска влада веома често огрешује о овај закон , тако често, да је српско народни црквени сабор од год. 1897. (петровданскп сабор) приморан био, да у једиом меморандуму саборском изнесе пред очи самога владара све оне поврде аутономннх закона и уредаба, које је угарска влада од год. 1868. т. ј. од IX законског чланка од године 1868. па до данас почпнила. А баш закон од 1887. г. имаде тај задатак, да аутономију српску штити п чува, да је гарантује. Та два закона, папме, закон школски од г. 1888. ц закон од г. 1887., јесу дакле два једина закона који садрже у себн државо-правне установе од трајпије вредиости. Осим тих српских закона постојп само још једна „српска“ паредба нз ере овога бана, којом се уређује светковање Св. Саве у комуналним школама. Другнх установа из ове ере, које бн се нарочито у првом реду Срба тнцале, немамо. Ко снтуасију нознаје, не може за ово кривити ни бана нн владу. — Вредно је споменути, јер је спмптоматично још и ово: антагонизам између Срба и Хрвата достигао је баш за владавине о којој је овде реч, свој врхунац. Узрока има томе впше. Без сумње лежи нрвн повод том антагонизму у природи саме ствари, напме у протнвностн између политпчких амбнција хрватских и нашнх српскпх идеја. Од доба окунацпје Босне и Херцеговине нарочпто уиотребљује Аустрија Хрвате као своју авангарду на Балкану, налазећп се при томе у великој заблуди, да ће Хрватн народу у Босни и