Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 499 §ег) бавилп, и које ће увек заниматн стручњаке. То је оно пптање, које тражп објашњења: под утнцајем које сп.те се вода, без које нп једпа биљка не може опстати, пење кроз стабло до његове највише тачке. Сва досадашња објашњења као: ваздушни и коренов притпсак, особина капиларности бпљнпх судова, осмотпчно иокретање од ћелпце ћеадцп , нпсу могла задовољитн тражене захтеве. А 8 к е п а 8 у1) овако третира то пптање: сунчаном топлотом оснажава се пспаравање воде на лншће; ово одилажење воде бнва поглавпто кроз лисне норе, које су као нека вратанца узанпм цевима, што се кроз лист пружају. Како овп ваздушнн каналп одузму ћелицама, што их граниче, испарењем воду, то ће ове понова усисати воду из суседнпх ћелица. Нокрет који се па овај начнн створи, продужава се од ћелнце на ћелнцу, кроз судове што су у лпсту, одавде силази у гранчице н гране. нз ових у стабло и на послетку долази до корена, који прима потребну воду из земље. Ово објашњење лојачава Азкепазу једним леним оппгом: напуни се прокуваном водом стаклена цев, која је на једном крају пзведена у виду левка; левак је нздпвен од гинса и у њему је лишће од неке бпљке, што трансппрпра, а други крај цеви је нотопљен у жнву. Пошто вода на површипи гниса испарава, то се жива у цевп непрестано пење. На овај начнн би се дала врло лепо објасннтп пењање воде кроз стабло, кад би н ту бпо као п у стакленој цевп водени стуб испрекидан. Но н поред тога Азкепазу-ево гледнште је од велике важпостп, јер изгледа, и нпје баш тако велпка потреба да су биљни судовн непрекиднп стубови, ге да може вода пролазнтн без сметње пз ћелнце у ћелнцу. На лпгаћу у бпљака виђају се чесго поједина места, која нпсу зелена него црвенкаста. 0 значају овог црвенпла мишљења су подељена. Једни мисле, имајући у виду плашњу пекнх животиња од пурпурније боје, да лисно црвенило служи као неко одбранбено средство од напада разних биљождера; други узимају, као да је то згодан заклон биљном зеленнлу од убптачног утицаја јачих сунчаних зракова; трећи опет држе да лисно црвенило има особину, да топлоту апсорбује н да је корнсно унотребн нри радњи биљних органа. 8 1: а ћ I2) је опитима, које је вршпо на глодарима н преживарима, показао да ове животпње, које особито воле зелено лпшће, кад су гладне једу без и.збора и црвено и зелено. Помоћу термо-електрицитета испало му је за руком да констатује: да се црвепа места на листу брже и јаче загреју него ли зелепа. Лисно црвенило, према овом, пма да служи као средство за апсорбовање топлоте, што даје биљци преимућство, да може убрзавати своје радње. Од велнког је интереса и студија о ћеличном једру, којом се баве научарп већ толико годпна. Има ботаничара, који су се само овом послу иосветили. Изузевшн само неке ниже бнљне организме, констатована је 1) Уегћап^ип^еп Дез па1игћ. тесИг. Уегетз ги НеМе11Јег|Ј 1895. и 1891. 2) Апиа1ез Ли гЈаг<Нп ВоЈашцие11 с1е ВиИеигог^ 1896.