Дело

500 Д Е Л. 0 егзистенција једра у свакој живој ћелици. По досадашњим испитивањима још је сумњнво: да ди постоје .једра у ћедицама бактерија и некихалга. Сва посматрања до 1896 г., која се односе на : грађу, хемиски састав, фупкције п друге особине ћеличног једра, прикуппо је Еттегтапп1) у једну критичку, литерарну студију, упоређујући ћелпчно једро у биљака са оним у животиња. У Р^еКег-ову институту, у Лајпцигу , пронађена с.у многа значајна открића о ћелпчном једру, а на име, доказано је: да ћелнчна пласма, та битна супстанца сваке жпве ћелице, може образовати ћеличну опну само тако, ако стојн у вези са ћеличним једром помоћу пласматичпих тракова. Нрема томе, из ћеличног једра као да полази у пласматичну масу, преко пласматичних тракова, надражљиви утицај слнчно радњи живаца п мозга.1 2) Што се тиче исхрањивања вишпх бнљака, доказано је експериментпма, поглавито одгајивањем биља водом. да је за ову сврху неопходно лотребно 10 елемената, међу којпма се налази и калцијум. Ово се може рећп и за алге изузевши само неке слатководне облике, којн но испнтивањима МоПзсћ-а3) могу оскудеватн у калцнјуму. Овај је аутор потврдио : да ове слатководне алге могу успевати и у таквој, хранљивој срединн, која црвену, лакмусову хартију боји плаво (дакле иоказује алкалну реакцију). Отуд излази, да вода са вегетацијом алга има алкалну реакцнју. К1ећ 8 (Јепа 1896.) је врло марљиво испитивао погодбе за културу нижих алга и гљива, сполним и песнолним путем , тако да ова истраживања могу нослужитп сваком, ко би се овом послу одао као добар увод и осланац за рад. Кад узмемо на ум од какве је важности хемнскн утицај сунчане светлости на бпљни живот — сетимо се, да она тако важна зелена боја хлороФил или бпљно зеленнло, постаје само под утицајем светлости; да добијање угљеннка из угљен-диоксида, атмосФерског ваздуха, бива само хемпским утицајем светлости ; -да се постајање азота из азотних, анорганских супстанаца и прелажење овога у органска једпњења (по ћаи1' еп (-у4) врши утицајем ултра-љубичастих светлосних зракова — то су онда и дубока истражпвања ДУ1 е з п е г-ова о Фото-метриској клими Беча, ВиДепгог^-а и Каира5) од огромне важности. Из овог 'Шезпег-ова рада внди се: да је највећи хемискн интензптет светлости у Бечу нешто мањи од онога у ВшГепгог^-у; да дневнп максимум онога у Бечу, пада у подне или око подне, а у Вш1еп2ог§--у увек у часовима, што по подне долазе Сума светлосна у јануару у ВшГепиог^-у, равна се са јулском у Бечу. 1) ВЈе Могрћо1о§пе иш1 Р11у8Го1о§1е ћег рПапгИсћеп 2е11кегп’з. Јепа 1896. 2) РГеГГег, ГЉег (1еп ЕтПпзз (1е§ 2е11кегпз аиГ (Ие ВП(1ш1§- Јег 2е11ћапГ. ВепсћГе Јег аиаГћет. рћуз. КЉззе Пег к§1. 8аећз. без. с1ег ЛУтзепзсћ. ги ЕеЈргјц. 3) БГе Егпаћгип^ Јег А1§еп. ЗПгип^зћеп ка!з. АкаЈет. Шеп. 1896. 4) ВиИ. а1е Г Асас1. гоу. <1е Ве1^1срсе, 8. зепе, Тоте XXXII 1896. 5) БепкзсћпГГеп Пег капз- АкасГепПе с!ег МПззепзсћаГГеп. ВЈ. ИХУ.