Дело

НАУЧНА ХРОНПКА 501 Изучавање бактернја, којим су се од скорог времена погдавито бавнл.и медецннарн, дало је повода н ботаничарпма да посвете своје озбнљне студије пзучавању ових спћушнпх органнзама, тако интересних у погледу фнзиолошком. Садашња бактериологија броји по Мег-у 1600—1700 латинских назнва, од којнх око 600 представљају разне врсге; разлнка пак међу њпма често је веома мучна. У овом погледу је веома добро дошло поучно н заннмњпво дело Иећтапп-а и Уеитапп-а; „АИаз ии(1 (ггип (1 г 188 (1 ег Вак1ег1о1о§Ге“ п Иећгћисћ (1 ег 8ре21 е] 1 еи ћак(ег1о1о^1бсћеп Бга^побИк" (Мннхен 1896). За сваки од третнраних облпка долази бар по једна таблица у бојама, на којој су представљене разне врсте култивнсања у разннм увећањима. — Познато, ваљано дело Е1и§е-ово „Ше Млкгоог^агпзтеп", пзашло је у нонова, нрерађеном издању. ,8с1еп1Ја атаћШб,“ како су ботапику звали у времену Русовљеву,. све впше и више осваја земљншта и међу лајицима. Све више почиње занимати и шире кругове биљнн живот, те се данас и ботанпка сматра као потреба при онштем образовању баш као и; светска историја, литература. ц ФИлосоФија. 0 овом напретку ботанике говори и Г. Соћп у свом предговору к брижљнво обрађеном, популарном делу „Ше РИапгеи".. И појава другог издања дела Кегпег-а уоп МагПаип-а „Иаз РПаигеШећеп,“ које је намењено ширим круговпма, само је доказ внше како ова наука захвата корена и у широј публици. Физиологији је остала иста и стална задаћа још од њезппа постања, т. ј. она упознаје животне појаве у целокупном биљном свету посматрањем п експернментом, па отуда извалази оне силе, које. ове појаве изазивају. Да физиологији, ради њезиннх проучавања, мора бнги добро познат унутрашњн склоп биљни, лако је појмити, кад се има на уму: да сваки онај, који би хтео да има тачна појма о раду неке махине, мора најпре схватити положај, склоп и грану сваког оног дела, што махину сачињава. Физиологнја, дакле, зависи од анатомије, која уз приномоћ микроскоиа све више и внше напредује, даље, од Физике и хемије, без којнх наука не бн никад могао постати разумљивим ток живота било биљног бпло жпвотињског. Кад сравннмо цпљ једног садашњег систематичара са тежњама онога пз ранпјег доба, опазићемо, да је овај садашњн засновао своја проучавања на широЈ основи. Проста скупљања разноврсних исушених биљака„ онисивања и регистровања ових по књигама, одавна се још сматрају као прост научан посао; велике хербарије треба да служе само као средство неком вишем циљу, оне треба да су пеопходнн драгоцени помоћници прп решењу оног задатка, који има за крајњи цпљ: изучавање развиКа биљног света. Да је у поступном развићу биљака прошло хиљадама година сведоче нам нађени отисцп н остатцп биљни у разним земннм слојевнма; међу тим, како се овај процес у развпћу извршио, како су се нови видовн образовали, не може бити јасно само по посматрању