Дело

502 Д Е Л 0 ових биљннх остатака пз ранијих времена, него се то може објаснити само тако: ако се буде поклонила озбиљна студнја нроучавању биљака, што данас живе, нарочито, открићем оних, разних погодаба, које имају утицаја на распрострањење садашњег, биљног света (т. ј. везујући бнологију са биљном геограФијом).') ^агтип^) мисли да „свака биљка има нарочиту ограничену подобносг и моћ: да се може датим новим погодбама неиосредно прилагодити, т. ј. на један, по живот користап начнн, пронзводитп нотребне варијације ради сагласности са спољним животним погодбама.* \УеН§1:е1п3) је запазио, при проучавању рода ОепИапа, да образовање тако званих бастардннх облика стоји у вези са прплагођењем средини у коју бпљка долази под разним спољним погодбама, као и са једним чиниоцем. кога је ЛУа11асе први нут под пменом „сезонски диморФизам“ применно на свет животињски. Да ово мало ближе објаснимо: по неке врсте биљне у току, релативно кратког, времена развију се у две врсте: једн) што цвета раније н другу, што цвета доцније; једне од оваквих биљака расту брже него остале п за нзвесно време процветају и донесу плод; друге, опет, расту споро, тако, да их све околне биљке претеку и, тек после дужег времена доврше своје потпуно развпће. Обе врсте, које сада имају константне особености у грађи ц начину жнвота, развнле су се па основу прпродног одабирања но Дарвнновој теоријп из једне врсте, која је првобитно лети цветала. Лако је увидети, да се под разноврсним утицајима могу одржати само оне индпвидуе, које, пз неког непознатог, унутрашњег узрока, доепеју до потпуног свог развића пре или после критичног момента у њихову напредовању. Ово образовање нових врста, што је констатовано на роду 0еп1јапа, јамачно да бн се могло потврдити и на другим родовима. ■Богд. Ј. Јанковит; ’) Новија дела по биљној геограФнји: 0. БгиПе — НеШзсћЈапЈз РИапгеп-бео^тарМе. Е1п Оео§гарћ15сћез СћагакГегММ Зег Е1ога гоп Беи1зсћ1аш1 иш! <1ег ап^гепгеиЦеп А1реп золс1е Дег Кагра1ћеп1ап<1ег. I. Тћ. 81иН§;аг(1, 1896. — М. ММ1кошп, ОггипсМи&е (1ег РПапгепуегћгеНип^ аиГ Пег Љепзсћеп На1ћтбе1. 1.ВП. <1е* ЗаштеВуегкез: „Н1е Уе&еГаИоп <1ег ЕгПе" лтоп А. Еп§1ег ипП 0. БгиДе, Ве1рг1§; 1890. 2) Еећгћисћ Оег оеко1оЈЈ18сћеп РПапгеп&ео^тарМе. Ете Е1пГићгип§- т (Не КеппГп1з Зег РПаигепл-егете. ВегНп. 1896 г. *) 1Ме еигорајзсћеп АгГеп Оег ОаГГип^ ОепНапа иш! јћг епГлтске1п§б§е5сћ1сћГНсћег 2пбашшепћап^ (БеикзсћпГГеп (1вг каГб. Акас1. <1. Шзз. 1п МТеп. 1896.).