Дело

КРПТИКА П БИБЛПОГРАФНЈА 509 тив личности и имаовине. Међу тнм код чиновника и лекара долази на дела у служб. дужности 11-00, противу владаоца и државе 20-00 а остала противу личности и имаовине. Код свештеника у служб. дужн. 18-19, против владаоца и државе 36*36, остало противу личности и имаовине, а код војника 33-34 у служб. дужн. а 33*33 нротиву личности и 33*33 иротиву имаовине. ђ) По иму&ности. У овом иеоиоду највећи је проценат осуђеника средњег стања (57*45), па онда без имања (28*17), а најмање имућннх (14*38). Имућни су највише осуђенн за дела иротиву личности (49*26) средњега стања за деда противу имовпне (46*13), атако и без имања (57*73). е) Осуђени ао иисмености. Проценат неписмених износи просечно за једну годину 73*41; иисмених (овде су узети осуђеници са основним или средње-школскпм образовањем) 26*12; а са вишим образовањем 0*47. ж) Осу1јени ио вери. У Србији било је 1890. год. 98*42 процента стаиовника православне вере, а на друге вере долазило је 1*58 процената. Готово овај нсти однос остао је и код осуђендх тако: од сто осуђеннх било је правосдавних 98*38, католика 0*34 и друге вере 1*28. Код ужичког и пожаревачког суда сви осуђени били су православне вере, а највише осуђених неиравославних бнло је код нишког суда. з) Осуђени ио народности. Од сто осуђених било је просечно Срба 88*73 а Румуна 8*88 а осталих пародностн 2*39. Кад се има на уму бројни однос становнпка по народности, онда нзлази да је криминалитет код Румуна мпого већи, а код осталих народности много мањи — но што је кримипалитет код Срба. и) Осуђени ио месту рођења. Од сто осуђеннх у опште било је варошана просечно 15*96 а сељана 84*04 процента. Међутим кад се има на уму укупни број становннка варошких н становника по селима онда нзлази да су међу осуђепицима варошани јаче заступљенн од сељака, (на сто осуђених варошана долазн 92*42 сељака). Кад још додамо да у овом делу има два врло лепо израђена картограма н 15 диаграма, онда смо у главном нзложили садржину дела у погледу рада наших судова. И ако у овом делу има много и лено сређених података, и ако се у њему огледа велика марљивост нашег начелника статнстнке, ипак не можемо а да не речемо, да ово дело није постигло свој циљ. Јер кад мп у самом иредговору читамо, да је при прикупљању података било доста и „нехата* и „незнања“, а кад су међутим ови иодаци основа за сва даља статист. нзвођења, а онда је јасно, да ово дело са оваким недостацима не може нлустровати морално стање нашег народа, чему треба да послужи кривична статистика.1) Но и овако какво је, ово је дело корнсно, јер нам између осталога 1) 1>г. М. Наизћо&г. Цећг иш! НапсИзисћ Јег ЗЈаНзНк стр. 451.