Дело

КРПТИКА II БИБЛНОГРАФИЈА 511 Говор о носледљем одељку овог дела, у коме су сгат. подаци о нашим казненим заводима, осгављамо за идући број „Дела,“ где ћемо изнети дата интересних података о нашнм казнееим заводима. 1а ђшИоп (1’ Оиепћ рорп1аЈге, раг Сћаг1е8 бапсегте Рапз. 1897. 8 (стр. 138, са 4 историјске карте). Догађаји, који су отпочели у Јермепској, иродужиди се на Криту, а завршплп поразом Грка у рату са Турцпма, као да представљају само почетак свршетка Источног Нитања, које није нрестајало задавати посла дипломатама нашега доба. Изгледа шта више, да се, баш због озих последњих догађаја, чији се замашај инстннктивно осећа, овим питањем почињу живо интересовати и шири слојеви народни. 0 овом живом интересовању сведоче она безбројна дела и брошире, које се у последње време јављају у нублпцнстици гогово свих народа. Норед дела V. Вегаг-а којима је смер заинтерссовати за ово иитање ннтелигенцпју, јавила се потреба да се п маса народна упозна са чнњеницама, које јој могу помоћи да се ово велико и мучно питање разуме како треба. Ова је потреба пзазвала н појаву књиге, којој иатпис исписасмо горе. ,11 за Француску, као и за многе друге силе, Нсточно Питање је нзвор свпх сукоба, који изазивају страховање да пе дође до општега судара и тпме штете нанредовању народном. „Због тога ваља да сваки зна што треба о Источном Иитању, како би најзад они који управљају чулн ауторитативан глас народни, те да се прекнне једном са овим вечитим страшилом. „У Француској има десет милиона бирача. „Колико пх има међу њима којп знају Источно Питање? Њнма писац намењује своју књигу и према томе јој је подешавао н стил н облик: стил је популаран, облик прост. „Четпри пута се у овом веку лила због овога питања Француска крв н на разбојнштпма по Истоку сто хиљада Француских лешева сведоче о важности његовој. „Треба ли чекати да падне још сто хиљада, па да народ научи што је дужан да зна, и да му се допусти тек онда да искаже свесно, то ће рећи, са ауторитетом, своје мишљење? „Ми мислнмо да не треба. „У тренутку, кад се, и шести пут, иставља ова вечита проблемаг ми износимо први пут пред Французе сва потребна документа, помоћу којих се може потпуно проучити источно питање.“ Ппсац је своје дело поделио у три главе, у којима одговара на питања: Шта је то псточно питање ? Какви су Француски интереси у њему? Какви су интереси и положај осталих сила? Овим главама претходе осим предговора, геограФСке и псторијске белешке, ко.је помажу да се боље ра-