Дело

КРИТИКЛ Н БИБДИОГРАФИ.ЈА 513 Као пгго се види, у овом пдану, поред добре воље да се помогне иотиштенима п пскрене жеље да се очува мир. нма врдо много химе рнчнога, што је знак, да писад. сдужећн се искључиво Францускнм изворима, није ово питање свеетрано ироучио. Алн опет за то књига засдужује препоруку. Свет, Как живее цариградскии сатрап султан Абдул Хамид, от Д-ра С. Софил. 1897. 8° стр. 24. Две су особпне којнма ова брошира привлачи пажњу: нов правопнс. у коме нема т> и 'ћ, и садржина, која је карактерпстнчна у многом погледу. Што се правописа тиче, могли бисмо само пожедети писцу ове брошпре више сдедбеника; садржина нак одаје жучан тон који показује да је писац внше ватрен противник, него дн хдаднокрвап посматрач. Отуда преувеличавања у куђењу, које иије са свим незасдужено. Читаоцн „Деда,“ који су редовно читади писма Гадиб еФендије о Турској и којн читају чдапак „Садашња Турска,“ не би могди паћи у овој брошири ништа новога н интереснога; привдачно бн им пажњу можда једино патетичан стид, нроткан мржњом протнву система вдадавине, којп је у Турској одомаћен. П мн не бисмо нн свраћади на њу пажњу нашим читаоцпма, да нам она не даје повода за две параделе, које су тачне. а могу бити и поучне. Пре свега пада у очи да ова брошира није усамљена: претходиле су јој: „Арменнл н судтанв Абдудк Хамидт>“ и „Какво да се прави ежс Турците иди изгнаннето на турската власг нз Европа“ от Е. А. Фримана; а за њом ће се V скоро штампатп „Шовинпстическите нретенцнн на Слрбнте и Гврците врвз Македонил,“ от Д ра С... Као што се видн, ова брошпра удази у кодекцпју, којој је смер будити и јачатп код бугарске читадачке пубдике нптересовање за стање у Турској и за питања, која су спорна нзмеђу Бугарске. Србије и Грчке. Мадо пм је дакде, што у својим мпогобројним новинама не престају писати о овим питањима, често пута тоном који је у тодико необузданији, у кодико су аргументи сдабпјн, него им још посвећују читаве колекције од брошира, у којима се она ц специјадно расправљају. У нас, на прогнв, ни успех, какав је наша народна ствар постигда избором архим. Фирмидијана за адмипистратора скопљанске епархије, ни живље отварање школа у видајетнма, где их пре нпсу допуштади под изговором да гамо нема Срба, нису бнли у стању пробудити у нашој штампи какво јаче ннтересовање за питања, од чпјега решења завнсн нацнонадни опстапак нашнх суидеменика у Отоманској Империјн. Парадеда, као што се види, није у нашу корист. Са другом смо, пзгдеда, боље среће. Ми смо већ прежпведи стање, у којем се данас надазе наша браћа Бугари, па смо можда за то данас н хдаднокрвнијп. Адн п у доба кад