Дело

514 Д Е Л 0 смо држали да су нам Турци једини ненријатељи и једнна смегња нашем националном уједињењу, нисмо својем нерасположењу према њнма давали израза на пачин, којим то данас чине Бугари. Мање смо грдцли, а више сс песмом одушевљавали за борбу, о којој нисмо престајали сањати, под утнцајем успомена на славне догађаје нз првих устанака, Наша је тадашња публпцистика била оскудна у публнкацијама ове врс.те, у коју долази ова брошира; алп је зато наша лепа књпжевност била пуна песама, прожетнх одушевљењем, које јс буднла мисао на борбу за ослобођење и уједињење. У то су доба у нашој појезији преоблађивали патрпотскп мотиви, којн су најблнжи бнли срцу и схваћању народпом. Код Бугара је друкчије. Публнциетика обилује оннм чега нема у поезијп. У новинама читате без мало сваког дана чланке о патњама браће у Турској п нретње ратом; а песнпци. ако се кад и прихвате ових мотива, то бива случајно, по изузетку. Док је у нас, на пример, Јакшић, иод утпцајем бола, којп су изазивале патње наших сународника у Турској, невао : Падајте, браћо, плин’те у крви, Остав’те села, нек гори плам, Бацајте сами у огањ децу, Стресите с себе роиство н срам.... дотле нам Д-р С. у овој својој брошури, цртајући режим у Турској, овако говори: „Одржавање овога ада, кошга огромних нара, неколико милиона на годину и ти се милнони ваде огњем, кљешгима. мачем. железом, бојем и свемогућим другим мучењима, која су у катнхчзису мусломанства предвиделн поданици ове варварске и у разврат нотонуле државе“ . . . Нли: ,3аман се Европа стара како да одржи у целнни овај труп ко.ји се разлаже, којн се, на срамоту п на подсмеј нашем времену, зове „Отомапска Имнернја.а Источно-азијатска сладострашћа у надишахову двору учинила су велики напредак, дубоке отворе, те су захватиие сав интелигентан гад овог крволочног алемена чивутског содомаи.. Равна половина ове брошире исиуњена је оваким Фразама, и њнма се надокнађује недостатак у Факгима, којпма би се оправдавао овако оштар тон. У другој су парафразина Факта, која су нам позната из других дела о Турској. Али ови недостацн неће сметати овој брошири да пронзведе утисак на публику којој се и намењује. Нас се она тиче поглавито ради поменутих паралела, на које смо држалп да треба скренуги пажњу наших читалаца. Свет. Иа Гогсе е! 1а ГаЈМезе (1е кТшчцие раг МоигасЕВау. Сгеп&уе 1897 8° стр. 1—59. 0 Турској се данас и ппше и говорн врло много. Повода томе даје стање потчињеннх јој народа, чијим би онравданнм тежњама за слободом