Дело

КРНТиКА И БИБЛ.ИОГРАФЦЈА 515хтеле да се користе, често пута на начин неоправдан, зантерееоване велнке снле. За то у најновијпм нублпкадијама о Турској преоблађују аргументн, којима се хоће Турска да представи као држава неспособна за живот. А ако се који усуди да устане у њезпну одбрану, лако се подаје хвалама које су претеране. Скаче се из крајности у крајност. Нстина је свакојако ио средини, али нема дела, у којима бп се пзмиривале ове крајности у тежњи да се дође до чисте истине. Кад тако ствар стоји, природно је да пажње заслужују дела која о Турској пишу сами Турци, који су, стекавши европско образовање, најиозванији да кажу нраву истину о својој земљп. А Мурад-беј је , као што је нознато чптаоцима, вођа младо-турске странке н човек правог европског образовања. Ову је књигу наннсао , да је изнесе пред комисију, којо.ј би било стављено у задатак да спреми и уведе реФорме у Турској. ц за то је баш она од двојаког интереса, а нарочито за нас ( рбе, којих се као најближих суседа, најнепосредније тиче судбина ове државе. Своју књигу ночиње Мурад-беј аргументнма, којима је чувсни Фуаднаша, у једном друштву од самих дипломата, бранно своје тврђење „да је Турска најчвршћа међу државама у свету." — „Ставите, говорио је Фуад-паша, на место Турске ма коју силу; нзложитеје пстпм прохтевима, унутрашњпм н спољашњим, па ћете онда оценити праву вредност Турске. Ево већ пола века, од како су се свп днглидаје упропасте: Вп, силе европске, радите на томе с поља. ми изнутра. II прн свем том она се одупире овом матернјалном и моралном разоравању које се врши без одлагања, стално. Па не само што му се одупире да јој се треба дивити, него још, с времена на време, даје знаке о чудноватој младићској жнвотној снази, и ја сам уверен, да ће се она одупирати, ма да је осакаћена, још врло дуго, очекујући каквог смелог реФорматора...“ Овнм је речима Мурад-беј обележио и своју полазну тачку и своје гледишге на ствар, о којој је узео да пише и као добар Турчнн н као образован човек. Као добар Турчпн брани оп своју веру тврдећп да је Пслам у суштинп својој лпбералан, а да му Фанатизам није природна последица, трудп се да докаже нсторпјом мусломапске цпвнлпзацпје, у којој разликује два перпода арабљанскп и отоманскп. Опадање Турске почпње од скора, а нарочито му је, по пншчеву тврђењу, много допринела владавнна данашњега Султана, којега он пазпва Фаталннм. Мурад-беј као образован човек није могао не опазптп да му отаџбина страда услед недостатака у адмпнистрацпји, којп су потом окужили целокупан државнн жпвот. Нарочиту је главу посветно владавипи Абдул-Хампда, којој је очајнп противник, п питању јерменском, о којем налази да у Евроии није престављено у пстинској светлостн. Књпзи су на крају закључцп :