Дело

104 Д Е Л 0 сати словћнскБТ, језиком, који по мишљењу већине научника беше маћедонски дијалекат и који с временом поста књижевни језик не само већега дела јужннх Словена, него и исто чних, шта више једно време и западних као што сведоче Кијевски и Прашки одломци рукописни — свети апостоли Тшрило и Методије. Усвојивши »азбткб словТнбскб, наши стари књижевници и писари осећаху да им је он туђ — не народни: зато се труђаху да га што чистији сачувају. Ну док је у најстаријим споменицима језика старословенскога (Остромирову, ^ографском и Маријинском јеванфељу, Клочеву Глаголнти, Супрасалском зборнику и т. д.) сачуван доста чист језнк Тшрилометодијевске епохе, у нешто млафима, пошто се писари не могаху ослободити утицаја живога језика — свог^а говора, већ је старословенски прошаран елементима живих језика словенских, којима говораху ови ппсари (ваља упоредити Кршковићеве и Михановићеве одломке глаголских рукопнса, Болоњски псалтир и Трновско јеванђеље). Тако се под утицајем месних говора словенских издвојише из старога словенскога нове рецензије (начини читања и пзговора), које се доцније све већма удаљаваху од свога прототипа а примицаху народноме језику. Српски рукописи од XII до XVI века, а исто тако глаголски хрватски, доцније пак п штампане црквене књиге показују, како је стари словенски бно поступно мењан не само у гласовима, него и у облицима, синтакси н речнику, те се је могло очекивати, да ће народни елементи сасвим истиснути туђинске ма и сродне елементе — и на тај начнн да ће се развити прави књижевни језнк народнп. И док је народни језик у заиадној поли српско-хрнатске језиковне областп не само иомешаи са старословенскнм елементима нсго н чист, с провинцијалном бојом, налазио примену како у прнватној тако и у јавној употреби: у писању разноврсних нсирава и у књижевности, особито од XV века (на иерифернји: у Дубровнику п Далмацији, у Хрватскоме Загорју и у Славонији; у унутраипвостн: у Босни); — дотле се у земљама Неманићке државе готово силом пробијао народни језик кроз старословенски, н то више у државнпм актима, разним повељама, законодавним иословима, него ли у чисто књижевним делима, особито у богословскнм. — При-