Дело

Т5УК СТЕФ КЛ1’Л Ц1ГК 10,' ближпвање и употреба народног језика у књижевностн за време цветања покрајинских огранака њених простпре се до најновијег времена на западу. На истоку је н природни развитак књнжевнога језика и сваки књижевни рад бпо не само ометен него и заустављен — немогућан. После пропасти српских држава (Србије Босне Херцеговнне и Зете) готово сва је „књижевна“ радња у њпма била огранпчена на преписивање старијих послова или на препнсивање и штампање црквених обредних књнга (до половнне X VI века). Али турско господство, непрекидни ратови турскп са суседнпм хришћанским државама, и њихове неминовне последице: сеобе, ствараху сасвим нове прилике за књижевни развптак, — а ове сеобе нашега народа с југоистока на северозапад н север беху најмоћнији фактори који управљаху судбнном нашега народа, а до којих стајапш напредак и назадак његов. У онаким прпликама, као што су нам познате внше из извештаја западњачких путнпка него из домаћих извора — у Турској царевини за три стотнне година не само што није бпло погодаба за какав напредак, него је мало по мало про* падало што се сачзгвало из старих времена У источном се делу Српства, кад насташе нешто боље прилике, а то је у XVIII в., јави потреба за школом, просветом и књижевношћу — у необпчним околностима. За пуна три века стотнне тисућа српских пресељеника тражаху заклона у земљама данашње Аустро-угарске, само да очувају најсветије аманете својих старих: веру, језик, им^, јер у земљама „пророкове сенке на земљи“ од Јадранског до Црног Мора и од Дунава до Белога Мора Словенп беху раја н робље. Али кад бечкн ћесари, под заштиту којих прпбегаваху, не испуњаваху задату реч Србима, који у новом завкчају као храбри војницн служаху верно н одано, нпти поштоваху привилегија и слобода, њима даних; још су се мање обазирали хрватски и мацарскп велнкашп и ћесарски генерали, који се, у служби језупти илп иацпоналног шовпнизма, не могаху помирити с новим стањем ствари и гледаху да подјарме оне којн су од јарма пооегли, н да превере оне, који не хтеше мењати вере прадедовске ни за земаљско царство. За то није наш народ у оарањскпм, оанаг-