Дело

Д Е .1 0 106 ским, потиским и номоришким и сремскославонским крајинама, бојећи се и борећи се за „име, веру и језик,“ могао да се посвети мирно и свесрдно раду на школским и културннм преображајима, које је ново време захтевало. А ново је време донело ново бреме: у непосредноме додиру с немачким светом, госнодскнм елементом у Хабзбуршкој монархнјн а културним представником и носиоцем западнојевропске просвете — није помагало оружје прадедовско, нити очајно трпење, ваљало се боритн — једнаким оружјем: школом и просветом. У новој домовини није се смело ограничити знање и ученост на калуђере, а онн и свештеници беху већ изгубилн грчковизантиску ученост и начитаност, једва су знали чнтати и писати; зато им је мучно било бранити стадо од ових вукова у јагњећој кожи. ГГредставници и носиоци западне просвете не беху у стању, због начпна пропаганде својих идеја, због свога охолога понашања, да придобију наш народ. врло крепко и отресито и за културу пријамљиво племе. Зато су се угарски Срби на другу страну морали обрнути, одакле су се само добру могли надати — на словенскп североисток, на коме се баш тада беше помолило руско сунце. Његова светлост и глас о ире породиоцу моћног царства словенскога допреше и на сами крај балканскога полуострва, са кога се чујаше поздрав у песми новоме сунцу од словинских песника (Кавањин, Ррадић, Витезовић, Русић). На истоку српски народ, у мпого тежим приликама, надајући се да ће у истокрвне и једноверно браће еловенске наћи помоћи за своје културне и просветне тежње — стаде доносити књиге за школске и црквене нотребе, доводити учитеље у новоотворене школе из Русије. У земљн, коју су мачем задобили и крвљу залили, Србима онај исти гаћо б^а!И8, који је Ђурђа Брашсовића III осудио на вечито сужањство, не допушташе да се ове потребе подмнрују нз Русије. Руски учитељи , иозвани да отворе српске школе, руске књиге (граматике и буквари) и црквене књиге нов су чинилац у развитку српског књижевнога језика и књижевностп. Последице су њихових утицаја врло тешке, да не речемо кобне; због њнх је много снаге н труда отишло — у ветар, а ништа