Дело

слабој књижевности нашој не беше на одмет. Развитак иароднога језика би задржан; место да се од језнка Хроннке Бранковићеве и дела Гаврила Стефановића пофе још један корак ближе, а тај је корак лако бнло учинити — уводи се рускословенски у српску књижевност, а овај је књижевни језик ваљало учити као какав туф језик, удаљен од народнога. У време кад у другом свету народни језицп славе триумф у литературама, кад црквенословенски у Русији уступа место народноме, код нас бива наопако. Због овога задоцњава наш књижевни развитак за сто година. Преко школе, цркве и књига рускословенски се шири и у приватну употребу. Али и поред списа Христиф. Жефаровића, Захарије Орфелина, Г1. Јулинца, славнога историка Рајића, и др. наш народ не имафаше народне књижевности: не могаше је ни бити, кад један од десет тисућа не беше вешт да их чита, а за српске матере и кћери као да их није ни било. Не само што се рускословенске речи и облици, сннтактични обрти, него се и руски гласовн одомаћују, а онај се српскословенски сасвим запушта и заборавља, те се у новом књижевном језику опажају две разлазне струје: српска-народна, и рускословенска-нова, потпуно центрифу^ална. Пошто се потребе у књигама особито за школу , а доцније и потребе „народне“ књижевности не могаху задовољити из Русије, почеше Срби у почетку прошлога века прештампавати руске књиге у Римнику у Влашкој, где је Антпм Ивиренулу, римнички владика, 1705. основао штампарију, за тим у Млецима, где је неки Теодосијев основао штампарију 1758. па после у Бечу код Курцбека, у Лајпцигу код Брајткопфа и Хертла. Аустриске власти не допуштаху да се у средини нашег народа оснује штампарија, и ако су то тражили многи црквени сабори и многи честити синови нашега народа. Али и у књижевности мора пропасти као год у природи све што је ненормално, што не одговара стварним потребама. Вук је, као реформатор и човек здравих погледа на народни језик њижевни и на оне одношаје што владаху у нашој књижевности, имао већ претходника , који с\ крчили пут, зато и о њима треба рећи неколико речп.