Дело

]08 Д Е .1 0 Први је иодигао свој моћнп глас „српски Анахарзис/’ Издајућп нрво дело своје „на обштем народном језику“, и ако је „чисто пред очима имао. какву су буру и метавицу на себе сви они привлачили, који су се усудили најпре подобна представљања народу чинити“, Доситије је — то је тај „српскн Анархарзис“ — желео да да пример ученим људима нашега народа како треба писатп и издавати књиге за народ. Он жели да буде разумљив снновима и кћернма српским од Црне Горе до Смедерева и Баната. Не треба нздавати књиге само за неколнко учених људи, већ и за мушкиње и женскиње подједнако, а сви ће разумети, ако се успише на народноме језику. Ну ни Доситије није писао чистим народним језиком, и у његовим делима има доста црквенословенских и рускословенских израза и речи. гласова н облика. Био је нагнан силом околности, да из црквенословенскога узима, особито за то што није у народном језику могао наћп термина за разне философске п богословске предмете о којима је писао. Пре Вука мало се књижевника угледало на Досптија Истина види се, да су и други осећали потребу, али се није смело од обичаја одступатн. Јован Рајић написа народним језнком, нрилнчно чистим за оно време, свој спев „Бој з.маја с орлови“, али је друге послове а особито монументално дело своје „Исторпо славинскихЂ народовц наипаче Болгарг, Хор ватовк и СербовЂа (1794—95) писао рускословенски, таквим језиком, којн је ближи Ломоносовљеву језпку, него ли на пр. Орфелинову „Славено сербскомЂМагазину“(1768). И. П.|Соларић који себе зове учеником Досптијевим (1781. —1821.), први писац географије на „српскоме“ п нреводилац философско-поучних дела — ппсаше српским језиком, али впше мешаше рускословенских пзраза, и то како где, мање у „Бемлеопнсашкг' него у „Буквару ТрЈазбучномЛ' (1812. г.) н у „Римллнима словенствовашимЂ“ (1818.), које је штампао црквеним словима. Iу*ао прави следбеник Доситијев може се сматрати Емануел Ланковић, који је све своје преведене комеднје: „Благодарнн син“ Јохпна Јакоба Енгела (1789. годнне Лајпцнг) с немачкога као п „Зао отац — неваљао син“ од Франца Старка (исте гздине Пешта),п с талијанскога „Терговци“ од Карла Голдониа писао доста чистим народним језиком. — Иначе наши књи-