Дело

ИУК (ТКФ. КАГЛЏ1ГК 109 жевници и после Доситија, као Гл Терлајић и Ант. Стојковик, доказиваху да у интересу српске књижевности треба задржати „славинскњ нзикки, т. ј. језик руских црквених књига, који може сваки Србин разумети. Терлаић у књизи ;,3абавленЈе единаго л ћтнзго утра или удпвлен1е естествешшмЂ красотамч>“, превод с немачкога од К1со1аЈ, шта више полемизујес Доситијем и износи доказе за корпсност рускословенскога, који је згодан да одржи везе наше књижевности с руском подесан за „високу материју44, за на)тчна дела, док је народни језик могућно употребити само за забаву. Он се нада да ће доћи време, када ће „и самш пасткцзе вк невинннхт> и благошастливихђ колибахЂ свонхђ“ читати „словенс*ке“ књиге. Пред Вукову реформу ствари су стајале тако рфаво што се тиче књижевнога језика, да се ннје знало ни за какво правило, осим ако ту није била баба Смиљане , по чијим се правилима писало — по речима архимандрита Кенгелца. Српски су књижевници стали мешати српске речи и облике с рускословенскима, без обзира на некака иравила. Тако се у школп. у цркви, у службеној употреби све више ширила мешавина српскога и рускословенскога, у којој овај претеже, шта више у песништву и лепој књижевности. Потребно јо нешто рећи и о стању правоппса пред Вукову реформу. — Изговорена и написана реч управо су различни знаци једне исте појаве — језика. Глас је као чујни знак тренутне прпроде, а иисани, впдовни знак има трајнију вредност. Пошто се за писање узимају материјална средства, то написано као пзраз човекових мисли може сачуватн вредност у времену и у простору, на супрот пролазној вредностп изговоренога. Истина, и написани говор као слика гласовнога потпада под законе и правила. по којима живи и мења се језик — говор; али се , као што је познато, брже мења говорни него писани језик, јер се онај вечито и обнавља п мења, овај се због природе своје — монументалности можеврло дуго сачувати непромењен. Зато се и у старим и у новим књнжевностима опажа велика разлнка између говорнога