Дело

110 Д Е Л 0 н књижевнога језика. Књижевни се језик развпја за себе. а народни дијалекти за себе, исто тако и ортографија изостаје у своме развитку, те увек казује оно х;тање, кад је народни језик био узет за књижевни. Такав је случај био и у нашој књижевностп, само што је овде ствар у толико заплетенија, што народнн језик не беше књижевни ни у почетку старе, нити у почетку нове књижевности, па и кад се разви историски-етимолошки правопис , он није то у оном смнслу као као што је исторпски правопнс немачки, француски, већ внше налик на енглески, који је морао и да означи формацију енгле скога пз мешавине анолосаксонских, норманских н романскнхф»ранцлтских елемената. Кад је догало време да се народни језик употреби у књижевности и фпксира ћирилицом, видело се да без нромена то не може бнти, ако се не жели стављатп га у „Прокрустовуа постељу. Још су у XVIII в. чињени покушаји да се дотера словенска азбука за нове потребе: Доситије је п у употребп ђ и *> одступио од обичаја: употребљава нх на крају без обзира на њихову вредност; тим се вратио на становиште српскословенске ортографије на крају ХУП в. Други сриски писац, који се крајем прошлога века изјаснио био против т, био је већ споменути следбеннк Досптијев: Емануил Јанковнћ, којиу својој комедији „Зао отац н неваљао син11 предлаже да се пише ' место п 1. у среднни речп, а изоставио би нх, вели, и на крају, кад се не би бојао, да то не буде и одвише необично. И за и вели да би се могло писати с 'а: клнстђ: кластЂ ; исто тако 1» п го с е и 'у. — Атан. Стојковић, који у предговору к својој „Фисици“ жели „соединнтн силу Раичева п сладоств ()брадовпчева лзнка“, у своме „Сербскомк секретару“ чудп се како је огац словенских писмена дошао до ђ, тога „петог точка у колима“, али га није смео изоставити. Сава Текелија, тај доцније огорчени Буков противник, 1805. изоставн ђ у свом делу „Римллни у Шпаши.“ Соларић истина знаку н даје особпту вредност, а ни ђ не дира у „Нобомђ землеопнсашк)“ 1804. али већ 1808. у логу ума человћческога“ сасвим га изоставља, као и у другим делима, изданнм графанском буквицом. 1809. штампао је у Будиму неки Дошеновпћ „Лпрнческа п11пни, п]>евод анакреонтских ода — без ђ. Ну истом је Сава