Дело

НУК СГГКФ. КА 1’АЏИЋ 111 Меркаило (Мркаљ), издајуКи броширу о српском правопису и азбуци: „Сало дебелога ера либо азбукопротрес“ (1810. Буднм), приступио коренитијим реформама. Помињући сноје прет ходнике, не налази у њих толико одлучности ни да изоставе к, а камо ли да изведу веће реформе. Онаје Мркаљева књн жица такав утисак произвела појавом својом, да је пештанска буднмска цензура, и ако је раније одобрила, стала на пут публикацији друге књнге сличним правописом писане: „Опита сличноречности“ Луке Милованова. — Пошто је разумљивост главно обележје правог књижевнога језика, то је потребно узети народни језик, који треба писати с толико знакова слова, колико језик има простих гласова. Прегледајући словенску азбуку и потребе српскога језика, Мркаљ налази да има и у њој као у словенској од неколике руке писмена: ,.јединозвучних“ а, б, в, г, д, е (у ведро) и т. д.; „многозвучних": * (је), ш, 1|1, -к, е, п, а, 1Л, *, \ј|’, д и „звукопроменљивих“: д, е, е, и, V, г, л, н, т: град, осудБен, мое, уведен есам, молешл. приписати, мои и т. д. и најпосле „заменљивихи: е, е, 1ч, з, о и га, г’ и у; и, I, бт и г; ш л а. Пошто је умекшавање главна црта у нашем и слов. језику, то треба наћи начина како да се оно означи, тако и за ф, љ, њ, ћ, за које треба имати властите знаке место сложеннх дб. тб, лб, нб, па не би било потребно ни б, а већ б је сасвим излишан знак. Тако је у српској азбуци по предлогу Мркаљеву доста 26 знакова: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, ј, к, л м, н. о. п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, ш, б, а непотребни су: 5, а', ш, ф, ц, 1;, е, к, ш, и, а, *. \|г, д, г. Из прегледа види се да нема ћ, и ако зна њ. Пошто пак писмена само служе за ознаку речн а не и за њихово разликовање, он се не боји хомонимнје, већ се нада да „фечица наша“ не ће по четири годнне учити азбуку/ већ ће постати сви вешти читању и писању, којп буду учили школу — а за ово ће бити најбоље начело: „Пишп како што говориш.“ Дебелојерци не оставише Мркаља на миру, те он сиромах доцније мораде устати да брани оно што је пре осуфивао — у чланку „Палинод1а либо обрана дебелога V* у „Новинама Сербскимт за 1817, бр. 41, додатак.*' 2. Иравоаис иосле Вјкових рефорама. У развитку наше ћириловске ортографпје до данас могу се разликовати четири периоде. У доба развитка старе сри-