Дело

112 Д в Д о ске књижевности имамо једн}- поступну перподу развиткат резултат рада читавих нараштаја, и један покушај сисгематских рефорама, које предузе иознати наш књпжевник Константин философ н граматик (радио у XV в.). Прве измене ћирилице у најстаријим рукописима дотакоше се прво назала лч и А, којих у српском језику не беше, те их заступнше у и е, њихови фонетички потомци. Даље место т> и б, два полувокала. оста у обичају у српскословенској графицн само в,које се од краја Х1П и у XIV веку исто тако већ поче замењивати пуним вокалом — а. И 1> и н, пошто се у изговору у појединим дијалактима њихове гласовне вредности слагаху с исконским словенским вокалима е или и, неправилно се употребљаваху; а 1>-ов се глас још у српским дијактелима поче поцепати у не колико гласова п гласов. спојева. С временом се исто тако осетила потреба, нарочито у споменицпма што стоје под утнцајем народнога језика, да се нафе графички знак за српске замене старословенских гласовних спојева шт и жд — за ћ и ђ Л ппсму Кулина бана има знак за ф, који је само промена глаголскога слова с том гласовном вредности, и за ћ — просто к, знак који је у старо доба био узиман да се обележи артнкулацпја нашега ћ, а којим и сад бележе маћедонске му корелате између к н ћ. Овај је ћириловски знак у познатом Ннкољском јеванфељу имао вредност и ћ и ф, као што се и доцннје находп употребљен. Свакако је онај, који је удесио ћириловску азбуку за словенски језик, био врло добро познат с гласовним особннама његовим, кад је онако вешто знао с оскудним средствпма означнти меке консонанте словенске п словенско ј у свези с вокалима. За оно је време то бпо великн напредак, п ако фонетпчки принцип ннје нашао тачну прнмену , јер се прибегавало диакритичноме знаку ‘, или се давала двојака гласовна вредност в. е, и, и др. меким вокалима, плп се то постизавало диграфским лигатурама: ш>, лб; не, ле, ш>, ш>. не ле, 1ш, ше, шо, н1> н т д. () другој променн ћирилице, т. зв. босанчици, босанскоме писму, овде не мислимо говорити, јер би се далеко отишло. Доста је ако кажемо да је прп крају XI\г п у XV в. толико одступила српскословенска ортографија од својега прототипа, да је била непзоставно потребна реформа. Алн ре(|)ормато]) није приступпо послу с онаком спремом и с она-